Kad zaboravljate imena

Foto: Antranias/Pixabay.com

Foto: Antranias/Pixabay.com

Mnogi ljudi bez straha priznaju da slabo pamte imena. A da biste ostavili dobar utisak, u svakoj komunikaciji veoma je važno da svog sagovornika povremeno oslovite imenom. Ako se mučite s memorisanjem imena novih poznanika, kolega ili poslovnih partnera, vreme je da se suočite s time i da postanete neko ko neće stalno ponavljati: „Izvinite, zaboravio sam vaše ime…“
Kada se upoznajete s nekim, ponovite njegovo ili njeno ime tri puta ako treba da bi vam se urezalo u pamćenje. Prvo ga ponovite odmah pri rukovanju, na primer: „Drago mi je što sam vas upoznao, Marko.“ Zatim oslovite sagovornika u razgovoru i obavezno na kraju, pri pozdravu. Zvuči jednostavno i praktično i ne iziskuje previše truda. Pokušajte da kroz prvu komunikaciju analizirate svog sagovornika (lice, kosu, odeću, gestikulaciju…) Trudite se da zapamtite nešto što je karakteristično za tu osobu i onda to povežite s njenim imenom; na primer: Ana s plavim očima ili Petar s čudnom frizurom… Kada ih budete videli sledeći put, te karakterističnosti mogu da vam posluže kao asocijacija na njihovo ime. A šta ako vas je memorija izneverila u ključnom trenutku? Ako se dogodilo da niste zapamtili ime svog sagovornika, diskretno pitajte zajedničkog kolegu ili prijatelja kako se zove osoba čijeg imena ne možete da se setite. To će sigurno biti bolje nego da mu se obratite sa: „Hej!“
Na kraju, ukoliko baš nema nikoga ko bi mogao da vam pomogne u trenutku kada vas pamćenje načisto izda prilikom razgovora s osobom čijeg imena ne možete da se setite, ne očajavajte. U slučaju da nemate blagu predstavu o kom imenu je reč, nemojte izgovoriti pogrešno ime. Oslonite se na jednostavnost i ponovo ga pitajte kako se zove. Sasvim je dovoljno ako uz prigodnu dozu učtivosti kažete: „Zaista mi je žao, zaboravio sam vaše ime.“

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Zvezdana Purić

    Sve češće većina nas zaboravlja imena, ostaju samo bleda sećanja.

  • Nataša Gajić

    Vrhunac je nepristojnosti kada pismo počinjete sa „Ćao“ ignorišući ime, a potpišete se svojim punim imenom i prezimenom, i još pitate za porodicu opet zaobilazeći imena! Ili naslovite pismo sa „Poštovani“ ili imenom npr. popularne radio emisije, bez imena autora na koga se pismo odnosi i jednostavno istaknete na kraju svoje cijenjeno ime. Očekujete da vas neko cijeni, jer sami sebe ističete, jer ste, zaboga, za to plaćeni i javljate se sa službenog nivoa?! Ne vi, nego ima primjera, ali i finih izuzetaka! S poštovanjem!

Ostavite komentar