Kako godine dolaze…

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Da li vam teško padaju godine koje dolaze? Grešite ako mislite da godine opterećuju isključivo žene; u savremenim okolnostima, one muče i muškarce. Kako ste proslavili poslednji rođendan? S prijateljima uz tortu i svećice, ili usamljeni i tužni što ne možete da zaustavite vreme? Da li želite da po svaku cenu sačuvate svoj mladalački izgled? Uspevate li da se pomirite s prolaznošću i da uživate u svakom životnom dobu?

Niko ne voli što stari, ali to ne treba posmatrati kao tragediju. Ne morate da slavite rođendane i ne morate da vidite nikakvu radost u godinama koje se gomilaju, ali ne treba ni padati u očajanje. Davno je prošlo vreme kada ste bili dete, kada su vas svi mazili i pazili i ispunjavali svaki vaš hir. Skupite petlju, stanite ispred ogledala i suočite se s novim borama koje se pojavljuju na vašem licu. Verovali ili ne, muška prednost jeste upravo u tome što na našem licu bore katkad mogu da izgledaju veoma privlačno.

Umesto da razmišljate o prošlosti, okrenite se prema budućnosti. Na kraju krajeva, možda detinjstvo i period mladosti i nisu bili baš toliko sjajni, možda i ne morate toliko da ih se sećate. Zrelost se prepoznaje kod ljudi koji s mnogo entuzijazma uživaju u životu i u svim prednostima koje donosi zrelo doba. Treba se u svakom smislu ugledati na one koji imaju pozitivnu sliku o starosti. Ako želite da i vi budete takvi jednog dana, već sada brinite o svom izgledu, ali ne opsesivno. Na kraju krajeva, jasno vam je da svako životno doba ima svoje prednosti i mane, i da svaki novi dan pruža novu šansu za stvaranje, napredovanje i uživanje.

Treba uvek imati na umu da vreme neumitno teče i da pojava sedih vlasi i bora ne bi trebalo previše da nas uznemirava. Ne morate voleti tragove koje godine ostavljaju na vašem licu, ali nemojte ni sakrivati godine. Starost jednostavno treba prihvatiti kao nešto neizbežno.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Nataša Gajić

    Neizbiježno je ono što je suđeno, a sudbina kao i duša, poznato je, ne postoje, ma koliko se mi trsili da se prikažemo „Bogu na istinu“, kad za to, naravno, dođe vrijeme ili nas spopadne u tom nečasu da se ispovijedamo kojekome. Ima mnogo lijepih mijesta gdje se može pobjeći, jelte, kad nas nešto pritisne kao sad, na primjer i konkretno.

  • Gavra Azinović

    Odlićan tekst, razbija nam crne iluzije o starenju. Lajtmotiv bi mogao za nas koji smo „terali kera“ da bude „svaka noć je jednu boru dala“, a refren „voleo sam garave i plave“.

Ostavite komentar