Nađite vreme za ljubav

Kada vam neko kaže da nađete vreme za ljubav i romansu, to ne znači da morate izaći na romantičnu večeru ili da otputujete nekud za vikend. Budite kreativni. U stvari, možda je bolje da imate češće romantične epizode nego dug romantični period jednom godišnje. Romansa jednostavno mora da postane deo vaše svakodnevice, a ono što treba da uradite jeste da pronađete način da reč pretvorite u delo.
Ukoliko vašu vezu umesto romantike pre karakterišu česti konflikti i strasna pomirenja, nemojte se brinuti. Važno je da se borite za ono do čega vam je stalo. Uostalom, nikada i niste videli pristojnu vezu u kojoj nema mnogo konflikata. Konflikt je uvek rezultat individualnosti, jasnih razlika između dve osobe različitih mišljenja. Mnogi ljudi pokušavaju da ćute i povlače se da bi na taj način izbegli konfrontaciju. To je veoma pogrešan potez, jer ljudi u vezi, ljudi koji žive ispunjen život, kad-tad moraju da se posvađaju. Ako pažljivo i s promišljanjem pristupite problemu, konflikt unutar veze može doneti novu dozu energije. Na taj način ćete imati dublju i interesantniju vezu, a to je ono što nam je svima potrebno.
Uostalom, ponekad i ne mora da postoji jednakost. Ponekad ona može i da se zanemari. Ne mora sve da bude fifti-fifti. Veze su uspešne i srećne kada svaka osoba radi ono što je pošteno i fer, pa čak i ako nije sve jednako podeljeno. A to može da važi za sve – i za kućne poslove i za vezu uopšte. Posmatrajte problem koji se pojavi iz njene vizure. Konflikti nastaju uvek kada se negativno odnosite prema svemu što druga strana radi. Svakog puta kada pomislite da je ona bila nepromišljena ili iritantna, pokušajte da stvari sagledate iz njene perspektive i zapitajte se o čemu li ona sada razmišlja i zašto se tako ponaša.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Maja Mijić

    Tekst je odličan, pravi pogodak! Treba realno gledati na život!

  • Nataša Gajić

    Da, zašto se nastran čovjek ponaša „tako“? Ako imate iole hrabrosti da o sebi razmišljate kao „bar malo normalnom“ i čovjeku na svom mjestu, to vam neće biti lako, tj. da njegov, možda sad i vaš, problem gledate iz njegove vizure. Perspektive vam se svakako ne poklapaju i odatle stalna trvenja ko će kome šta reći, ukazati na problem, otvoriti oči o „tajnama“koje je nemoguće podnijeti da ne govorim. A neko zna što vi ne znate ili posmatrate na posve drugačiji, primjereniji način, eto pokušaja nametanja pogleda na život i perspektivu koju ste već zauzeli kao odbrambenu busiju vašeg ličnog stava u odnosu na zadati problem. Još ako su korekcije sa obe strane neminovne, eto „sukoba zajedničkih interesa“ i ko će koju ulogu, tj. pozu, zauzeti: zaštitničku i utješiteljsku ili onu manje atraktivnu koja sve pažljivo prati, sluša, tranžira, a ponekad i odlaže „za neka bolja vremena“ iako je shvatljivo da poslije sličnih epizoda iz različitih perioda ona u stvari i ne postoje i samo su puste želje-pusti snovi. Pisati o nečem oporijem i žestokom, a što je malo teže svariti, bio bi malo jači problem oko kojeg, izgleda ne vrijedi lupati glavu. Ah, porodične tajne, porodične tajne, vidim vas kao u ogledalu zagubljenih nadanja i vjere u lažne ideale. Izvinite, ali ovo postaje cinično, ispada da živimo u „nenormalnoj“, ko je rekao nezdravoj, situaciji još kao djeca. Ko će od nas o tome da progovori bez pukog nabrajanja scena koje nas „muče“ kao davno zabarakadirana trauma iz prošlih vremena u kojima smo bili mnogo mlađi i sposobniji za različite „nepodopštine“ za koje smo uvijek imali vremena i osamljenu priliku. Koga prevaspitati?!

Ostavite komentar