Nova superžena

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Ona se danas može sresti svuda. Nove generacije žena s blistavim karijerama koje traže partnera za ličnu avanturu. Brinu same o sebi, same donose odluke, nisu im potrebni muškarci. Ali, to ne znači da ga one ne žele. Samo, može li prosečan momak da podnese činjenicu da neće biti stalno u centru njene pažnje? To je pravo iskušenje i izazov kome treba biti dorastao. Kada nešto želimo i stalno planiramo kako to da postignemo, obično se događa neuspeh. Međutim, ako vam je život ispunjen i ako ste usredsređeni na sadašnjost, dešavaju se čuda. Kako prići superženi?
Za početak, kao sebi ravnoj. Žene su osobe s mozgom koje žele da upoznaju drugu osobu s mozgom. Vaš prvi susret ne mora biti naročito komplikovan. Nemojte se truditi da zablistate. Tanka je linija između samopouzdanja i nadmenosti. Samouveren muškarac koji ume da se našali na sopstveni račun jeste muškarac s kojim većina njih želi da se zabavlja. Borbi za moć i sličnim glupostima u vezi nema mesta. Sklonost ka igranju igara odavno nema smisla i time se stvari samo bespotrebno dodatno komplikuju. U životu sve može da bude jednostavno. Sviđate se jedno drugom, dakle, hajde da se započne veza i da se prestane s igranjem igara.

Zabavljati se sa ženom visokog statusa znači deliti je na neki način s drugima. Na to morate biti spremni kada se zabavljate s takvom osobom. Ako se udvarate nekoj ženi samo zato što smatrate da će njen status uticati na vas, ne trudite se uzalud. Žene obično imaju detektore za otkrivanje prevaranata. Superžene posebno. One s lakoćom prepoznaju one muškarce koji misle da će od njih izvući neku korist. One nisu „kučke“, one samo ne dozvoljavaju da neko na bilo koji način zloupotrebljava njihovu samostalnost. Njima je potreban muškarac koji će ih uveriti da će sve biti u redu.
Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Ma pusti ime.

    Problem je što svi misle da imaju mozak. Na kraju, ispostavi se, da to i nije bio mozak, već mućak.

  • Nataša Gajić

    Tanka je linija što spaja i razdvaja, linija nesebične ljubavi i ko zna kakve mržnje. Postoji i to, takav smisao nečijeg života da istovremeno nekoga mrzi i voli, zbog sebe jer mu ni u kom slučaju nije dorastao, i zbog njega koji u sveopštoj igrariji nije u stanju da ga uvjeri da će „sve biti u redu“. Samo malo mira od nečijeg nesebičnog davanja, gušenja ponajprije „ljekovitih“, a možda i da, zašto da ne takvih, iluzija i neprestanog, neograničenog njegovog ličnog prisustva u svemu što nam iole znači nešto ili čak uopšte i ne.

Ostavite komentar