Opasno dosoljavanje

Iako je vekovima bila nezaobilazna na trpezi, a u nekim epohama čak i znak bogatstva, u poslednjih 50 godina na so se obrušavaju mnogi koji tvrde da je dosoljavanje obroka jedna od najopasnijih stvari za naš organizam. Priča o tome da je so nekada bila dostupna samo najbogatijim slojevima društva davna je prošlost.

Foto: Julenka/Pixabay.com

Foto: Julenka/Pixabay.com

Nekada je so smatrana izvorom zdravlja, čak je i ime dobila po rimskoj boginji zdravlja – Sal. A danas? Pravilno korišćena, so predstavlja izvor zdravlja, ali udružena s drugim faktorima rizika može da dovede do mnogih bolesti. Dakle, so je neka vrsta okidača za pojavu mnogih bolesti i zbog toga mnogi lekari žele da po svaku cenu umanje njenu upotrebu u ljudskom jelovniku, naročito u ishrani dece. Neki idu čak i toliko daleko da prekomernu upotrebu ovog začina nazivaju belom smrću.
Razlog za ovakve tvrdnje leži i u tome što je veliki broj onih koji dosoljavaju hranu, a da je prethodno nisu čak ni probali. S druge strane, onih koji uopšte ne sole hranu ima sve manje, ako ih je uopšte i ostalo. Pošto smo izloženi postojanju soli u raznim drugim namirnicama (čips, grickalice, kikiriki), nije ni čudno što nam se potreba za slanijim jelima javlja gotovo kao automatska reakcija svaki put kada sednemo za sto. Da nije industrijskih proizvoda, kojima smo okruženi, a koji zbog ukusa imaju više soli, priča bi sigurno bila sasvim drugačija. Bez industrijske gotove hrane čovek je mogao da zadovolji potrebe za ovim začinom bez većih problema. Uvođenjem brze hrane, koja je zbog intenziviranja ukusa slanija, sve smo manje u mogućnosti da kontrolišemo količinu soli u hrani koju jedemo.
Između ostalog, i povećana gojaznost smatra se posledicom stvaranja navike za jačim slanim i slatkim ukusima. O tome koliko kilogrami mogu da budu kontraproduktivni nećemo ovom prilikom, preslana jela izazivaju mnogo komplikovanije zdravstvene probleme.

Ostavite komentar

Ostavite komentar