Sigurna kupovina

Živimo u vremenu kada sve ono što se nalazi na rafovima supermarketa može da nas rastegne u struku i poremeti nam zdrav način života. Svi znamo da smrznute pogačice s čvarcima, sirom i šunkom ne donose ništa dobro za naše zdravlje, ali mnogi prehrambeni proizvodi koji nam se danas nude umeju da zaigraju "na kvarno". Predstavljaju nam se kao zdrav izbor, oblepljeni su parolama poput "obogaćeno", "dijetalno" ili "potpuno prirodno", čak i "integralno". Tužna istina je da su sve te reči samo besmislene fraze koje imaju za cilj da nas obmanu. Jezik koji se koristi na pakovanjima prehrambenih proizvoda ume da bude više nego varljiv, i to u toj meri da često ne možemo da razlikujemo pravu stvar od foliranja.
Šta nam onda valja činiti ako se zna da industrija hrane troši milijarde dolara godišnje na reklamiranje, posebno na ono koje se tiče "brze hrane", grickalica, gaziranih pića i slatkiša? Vrlo je verovatno da bi se naši preci zgrozili nad hranom koju mi danas jedemo. Naše voće i povrće nije zdravo kao što je nekada bilo, a sa životinjama stvari stoje katastrofalno. Zbog toga navigacija po prodavnici zahteva umeće iskusnog lovca. A iskusan lovac zna da se između rafova s prirodnom hranom (mleko, hleb, voda, meso) nalaze police koje su rezervisane za "brzu hranu" zapakovanu u kartone, kese i konzerve. Što manje vremena provedemo gledajući u njih, to bolje za nas.
Zapravo, sistem lova nije se suštinski promenio u odnosu na prastara vremena. Opasnost je nekada vrebala iz svakog žbuna, a danas vreba s polica u supermarketima. Najgore je što dobar deo nas misli da nema nikakvog izbora. Međutim, izbor uvek postoji. Zbog toga je važno da se prepozna pravi proizvod, da se čitaju etikete. Rezultat će biti kud i kamo zdravija ishrana i smanjena verovatnoća obolevanja od različitih bolesti koje mogu da nam zagorčaju život.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Tomislava Dalić

    Odličan tekst, molila bih Vas da ispitate da li postoji (verovatno postoji) i, što je još važnije, koliko efikasno funkcioniše inspekcija koja poroverava ili odobrava proizvode sa tim primamljivim natpisima. Neko mora da snosi odgovornost ako na proizvodu stoji „dijetalno“, a proizvod ne odgovara karakteristikama. A ispitajte kako to da na pakovanju jogurta stoji kao jedinica mere „kilogram“? Koliko je to zapreminski? Ko nas zakida, kako, zašto? I ko će da odgovara za prevaru nas potrošača?
    Hvala unapred!

Ostavite komentar