Tanka linija života

Koliko god razmišljanje o smrti i nije baš vesela zanimacija, dobra je stvar to da, kada je u pitanju dugovečnost, ne moramo samo bespomoćno da strepimo kada će dama u crnom doći po nas – možemo učiniti mnogo toga da je zadržimo daleko od svoje kuće.

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Foto: WikiImages/Pixabay.com

Šalu na stranu, mnogi stručnjaci se slažu da smo za prerani odlazak s ovog sveta najčešće krivi mi sami. Većina ljudi ne živi ni probližno onoliko koliko bi to dopustili njihovi geni, jer naše ponašanje više utiče na naš životni vek od genetske konstitucije koju smo dobili rođenjem. Kada je reč o našim malim sivim ćelijama, pravilo je jednostavno – ili ih koristimo ili ih gubimo. Ako ste mislili da rešavanje ukrštenih reči predstavlja dosadnu rabotu, prevarili ste se. To je jedna od stvari koje nam mozak održavaju u dobrom stanju.
Nemojte čekati da nešto krene kako ne treba da biste otišli kod lekara. Žene nemaju problem s pregledima, ali iz nekog neobjašnjivog razloga mi taj strah imamo. Zato ga treba pobediti i uputiti se s vremena na vreme kod čike u belom mantilu. Sigurno ima nešto zanimljivo da nam kaže. Ako vas strah od bolnice pritiska preko svake mere, onda bar kupite aparat za merenje pritiska i naučite kako da ga koristite sami. Naravno, znate i ostalu proceduru: smanjite doživljaj s unošenjem masnoća, soli, alkohola… Bolje sprečiti nego lečiti? Teško da postoji neko ko za ovu izreku nije čuo, i to nije problem, problem je što se malo ko toga pridržava. Većina nas se ponaša kao da smo u bliskim rođačkim odnosima sa nojevima – zabijamo glavu u pesak sve dok nas sirene hitne pomoći ne navedu da pomislimo da to možda i nije bio odgovarajući pristup.
Ono što je suštinski problem s nekontrolisanjem svog zdravlja jeste to što čak i bolesti koje bi mogle biti izlečene – da su tretirane na vreme – zbog nemarnosti i ljudskog faktora (muškog faktora) postaju fatalne. Da li je najavljena poseta crne dame dovoljan razlog da se konačno ode na jedan sistematski pregled?

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Velibor Petković

    Odlična preporuka, ali znate li kako to izgleda u praksi:
    – Dobar dan, došao sam na pregled. Nekako se osećam umorno u poslednje vreme.
    – Imate li neke konkretne simptome?
    – Ne, ali stalno osećam umor, kao da funkcionišem sa pola snage.
    – To je normalno, s obzirom na tempo života. Možemo da Vam uradimo analize u laboratoriji, ali znate li koliko ozbiljnih pacijenata čeka dok mi ovde razgovaramo?
    – Znam, izvinite. Možda da dođem kad me nešto stvarno zaboli?
    – Eto, Vi ste razuman čovek! Hvala Vam, a što se tiče umora, samo se ispavajte. Nemate pojma koliko sam ja umoran!
    – Do viđenja!
    – Do viđenja. Sledeći!

Ostavite komentar