Tinejdžerski bunt

Prelazak iz detinjstva u adolescenciju praćen je velikim promenama u socijalnom životu mlade osobe. Veze s vršnjacima postaju brojnije i intenzivnije, odnos s roditeljima se menja, a zahtevi i očekivanja društvene sredine traže mukotrpnu adaptaciju. Taj period je ujedno i najosetljivije doba u razvoju deteta, kada su razdražljivost i uvredljivost dominantna raspoloženja. Glavni psihosocijalni zadatak adolescencije je formiranje čvrstog ličnog identiteta, to jest odgovora na pitanje: ko sam, gde pripadam, gde želim da stignem, kakav želim da budem…
Nepovoljni psihosocijalni uslovi mogu uticati na formiranje neprilagođene strukture i dinamike ličnosti. To dovodi do različitih oblika devijantnog ponašanja koji se mogu ispoljavati u obliku delinkventnih radnji, alkoholizma, narkomanije, depresije… Ipak, pubertet ne mora da stvori haos u kući. Pubertet kao kriza odrastanja vidnije se manifestuje tek u savremenom načinu života. Bake i deke nisu ni znali za pubertet jer su se brzo osamostaljivali. Nisu imali problem s izborom zanimanja, a brakove su sklapali ranije od današnjih generacija. Danas deca ranije seksualno sazrevaju, ali su znatno kasnije u prilici da se finansijski osamostale. Tako se javlja svojevrsni vakuum, koji dodatno dramatizuje pubertet.
Traganje za sopstvenim identitetom je neizostavni deo odrastanja. Na tom putu se svi autoriteti bacaju pod noge, dotadašnji uzori gube privlačnost, a poslušnost postaje nepoznata kategorija. Bez bunta, dete ne može da izgradi individualnost, može da bude samo kopija. Što burnije prolazi kroz pubertet, tinejdžer lakše uspeva da prebrodi lične konfuzije, uključujući tu i one koje se tiču međuljudskih odnosa. Zbog toga je dobro da što više razgovarate sa svojim detetom i da mu objasnite sve promene, telesne i psihičke, kao i da ostvarite prijateljski odnos kako bi vam ono verovalo.

Ostavite komentar

Ostavite komentar