Utisak koji ostavljamo

Da li spadamo u red onih koji su opterećeni taštinom ako poštujemo sebe i brinemo o sebi, ako maksimalno koristimo sopstvene mogućnosti, svesni toga da žene vole takve muškarce, sjajne mišiće i fino ponašanje? Šta ako bismo taštinu shvatili kao stav po kojem higijena, zdravo telo, samopouzdanje i čisti, beli zubi mogu prokrčiti put ka srećnijem, zdravijem i ispunjenijem životu? Najmudriji među nama, čak i istorijski mudraci, veruju da je to moguće. Većina ljudi ne voli taštinu, ali je svakako treba poštovati, gde god da je sretnete, jer ona često ume da donese dobro čoveku koji je poseduje.
Problem leži u sledećem grmu: svi smo mi, mada u sebi nosimo taštinu i do izvesne mere joj ugađamo, naučeni da je odbacujemo, preziremo, ismevamo, izbegavamo i potcenjujemo. Ponašati se drugačije značilo bi otvoriti vrata priznanju nezamislivog. U tom slučaju najegoističniji greh bi zapravo mogao da predstavlja naše spasenje. Evo lepog primera: u svojoj prvoj televizijskoj predsedničkoj debati Kenedi je pristao da ga našminkaju, a Nikson nije. Iako su radijski slušaoci tada tvrdili da je Nikson pobedio, televizijskim gledaocima se više dopadao Kenedi, koji je potom i pobedio na izborima. Ni danas stvari ne stoje mnogo drugačije. Vitkiji, fizički spremniji, bolje odeveni i doterani, i zbog toga lepši muškarci imaju veću platu, brže napreduju i uživaju veći ugled.
Nepravedno? Možda. U idealnom svetu izgled ne bi bio važan. Ali ljudi nisu glupi. Ako poslodavci misle da će mušterijama više prijati lep izgled, bolje ćete proći i više zaraditi ako vodite računa o sebi. Ukoliko izgubite na kilaži, odela će vam lepše stajati, zbog čega ćete početi bolje da se oblačite. Logično. Poklanjaćete mnogo više pažnje utisku koji ostavljate jer ćete shvatiti da morate dobro izgledati i da morate biti energičniji.

Ostavite komentar

Ostavite komentar