Uvek na oprezu
Niste jedini koji misle da uslovi današnjeg života pretvaraju savremenog muškarca u osobu koja je stalno na oprezu. Niste ni jedini koji misle da ni ženama nije ništa lakše. I mi i one nalazimo se u vremenu u kojem se preporučuje da budemo oprezni u ljubavi, u odnosu s ljudima, oprezni prema onome što potpisujemo, s kim sarađujemo, oprezni u baratanju novcem…
Ta količina preporučene opreznosti prevazilazi roditeljska upozorenja kada smo bili deca – budi oprezan kad prelaziš ulicu. Takvo upozorenje danas u najmanju ruku zvuči nedovoljno. U uslovima naše ubrzane svakodnevice nije čudo ako ne poželite da izađete iz kuće.
Zbog čega je toliko bitno da vodimo računa o tome šta radimo? Ne govorimo o običnom vođenju računa, govorimo o onom koje se svuda i u svakoj prilici dodatno podvlači ili naglašava. Finalni cilj jeste da se neko nametne nekome kao jači, sposobniji, iskusniji, efikasniji. U tom smislu jedino obazrivost može da bude sigurno oružje koje se koristi u borbi za hodanje napred uzdignute glave. Međutim, čak i ako se nađete u situaciji iz koje na kraju izađete kao pobednik, postavlja se pitanje kada će se pojedini negativni efekti pojaviti. Pre ili kasnije, oni će isplivati na površinu i onda ćete morati da se borite s nekim novim demonima. Šta se dešava kada nepoverljivost pređe u paranoju?
Stvar je jasna, dobijamo osobu koja se drži maksime: „To što vi niste paranoični ne znači da vam oni nisu za petama!“ Osoba koje razmišljaju na takav način danas ima, reklo bi se, i previše. A početna ideja je bila da budemo maksimalno precizni u svojim zahtevima i da, ako imamo bilo kakvu nedoumicu, prvo saznamo šta je tačno problem, a tek onda da se upustimo u njegovo rešavanje. Kako nam se dogodilo da insistiranje na poštovanju ličnih želja postane paranoična nepopustljivost?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.