Veći nego što smo ikad bili

Razočarani muškarac u najvećoj meri može da se poredi s lavom koji se tromo, podignute glave, povlači iz čopora, gledajući u savanu ispred sebe, koja mu stalno priprema nove izazove, ma koliko mu se u tom trenutku činila pustom.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Razočaranje je nešto što se dešava svakome od nas, pitanje je samo u kojoj životnoj epizodi. Razočaranost u posao, u ljubav, u prijatelje, u samog sebe. Toliko mnogo vrsta razačaranja, a mi smo sami. To jest, imamo samo sebe. I u zavisnosti od toga koliko smo jaki pokušavamo da podnesemo poraze i nastavimo jači nego što smo pre toga bili. U glavi nam za to vreme blinkuje lampica koja poručuje: ono što nas ne ubije, učini nas jačim.

Ne morate da budete zaljubljenik u dobru literaturu da biste po standardima svog vremena znali kako izgleda razočaranost. Ponekada ona može da donese korist posle prvobitno nanete štete, a ponekad i ne, ili bar ne u tom prvom trenutku kada se osećamo kao da su nam sve lađe potonule. Uostalom, ponekad se samo prisetimo da je razočaranju prethodio period koji nam se u nekom trenutku zaista učinio kao previše bajkovit da bi bio istinit. I kada se toga setimo, pitamo se kako nam neke stvari još tada nisu bile kristalno jasne. E, pa nisu. Taj privid celovitosti ima svoju cenu i svi je mi pre ili kasnije platimo. Ali razočaranje je nešto što je svakome od nas u određenoj meri potrebno jer je ono jedna od onih neophodnih kockica koje se traže da bi se stvorio jedan kvalitetan mozaik sazdan na osnovu proživljenih iskustava.

Lepo postaje ružno, ružno postaje lepo, stvari se mešaju i stvaraju potpuno jasnu sliku.

Kockice moraju da budu različitih boja, po mogućstvu, svih! Tek tada smo spremni da revidiramo svoj sistem vrednosti i uvidimo koliko nas je nešto učinilo jačim, koliko su nas neki porazi – umesto da nas sruše – podigli na noge i učinili da ubuduće budemo oprezniji, što na prvom mestu podrazumeva izbegavanje grešaka načinjenih u prošlosti.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Ma, samo smo otupili i ne izbjegavamo iste greške; sve je kao i prije, ništa se ne mijenja…

Ostavite komentar