Životna lekcija

Savremenog muškarca može da napadne, a s vremenom i uništi, mnogo stvari, ali ništa nije kobno u današnjim uslovima kao neodlučnost. Neodlučnost opisuje kretanje vaše igle na kompasu. Krivi ste ako je vaš sever na svim stranama sveta, ako stalno tražite izvor moći (najčešće šefa) da vam pomogne da dobijete ono što vam je potrebno. Sećate li se momka iz srednje škole koji se uvek trudio da ugodi popularnim facama? Pa, mnogo godina kasnije, on verovatno i dalje radi sve ono što smatra potrebnim da bi zaslužio pohvalu od nekog drugog alfa mužjaka. U njegovom društvu alfa mužjak je uvek u pravu, alfa mužjak je pravi čovek. Potresno.
Morate se složiti da je pravi zločin ne iskoristiti sopstveni talenat ili zanemariti energiju koja nam je data. A šta je dar svakog muškarca? Entuzijazam. On nas je izveo iz pećine pre toliko mnogo vremena. Treba ga održati, ili, što bi rekao Volt Vitmen: „Puštam svoj varvarski krik s krovova sveta!“ To je krik muškarca – snažan, žestok, radostan, poletan. Muškarci ne smeju da žive na sredini oktave. Muškarčevo srce treba da pogodi sve visoke i niske tonove. Pravi muškarac mora da otpeva celu pesmu. Pazite se skeptika, tipova koji su sve videli i sve prošli, onih koji su previše „kul“ da bi se bilo čemu radovali. Takve osobine mogu biti obeshrabrujuće kod starih i ogorčenih ljudi, ali su još tragičnije kod miliona mladića koji se kriju u oklopu cinizma.
Nismo dojahali u grad juče. Umerena doza skepticizma znači da je čovek oprezan. Ipak, pogrešno je dopustiti da nam preterani oprez prema čitavom svetu uništi nadu i hrabrost koje su nam toliko svojstvene. Onaj muškarac koji je postao toliko razuman da je prestao da veruje da su ljudi ponekad iskreni i da čine dobre stvari iz ispravnih razloga – greši. Mi nismo mrtvi hladni. Vrlo smo živi i vrući.

Ostavite komentar

Ostavite komentar