„Teret mi je što me zovu Paganini 21. veka“

Samo što je u Parizu završio snimanje novog studijskog albuma, drugog za najstariju diskografsku kuću „Dojče gramofon”, violinista Nemanja Radulović „skoknuo” je do Beograda, svrativši usput i u Berlin, kako bi četvrtak i petak, posle čak 17 godina, nastupio sa Beogradskom filharmonijom.

Foto: Twitter/NemanjaRadulović

Foto: Twitter/NemanjaRadulović

Nekada čudo od deteta, a danas najpoznatiji srpski klasični muzičar u svetu, koliko god da je uspeha postigao sa osam albuma i koncertima od Niša do Japana, na kojima pleni neverovatnom energijom, privatno deluje krajnje skromno.

Na konstataciju da već ima zakazane koncerte tri godine unapred, čime ne mogu da se pohvale ni pop muzičari, sramežljivo odgovara da to ne smatra svojim ličnim uspehom:

– Uspehe delim sa svim onim ljudima koji su od početka uključeni u moju karijeru. Nije to skromnost, samo sam normalan – priznaje Radulović, koji će, osim dva koncerta sa Beogradskom filharmonijom boravak ovde iskoristiti i kako bi sa svojim kolegama, 12. aprila na Kolarcu, nastupom odao počast profesoru Dejanu Mihailoviću, za koga kaže da je bio ključna ličnost za njegov muzički razvoj.

Koncerti u Beogradskoj filharmoniji, u okviru ciklusa „Za zaljubljene” izvešće pod dirigentskom palicom maestra Eiđija Ouea, sa kojim je uradio album „Paganini Fantasy”. „Titula” Paganinija 21. veka često ga, kaže, opterećuje:

– Pokušavam da ne obraćam pažnju, ali u našem stvaralaštvu poređenja su neizbežna. S jedne strane mi prija, a ponekad mi i stvara tenziju, naročito kada treba da izvedem Paganinijev koncert. No, uvek ostaje nada da ljudi, kada dođu, vide mene!

Album „Journey East” iz prošle godine posveta je balkanskim korenima. Kako ste sjedinili Čajkovskog i Bramsa sa temama iz filmova „Petrijin venac” Srđana Karanovića i „Život je čudo” Emira Kusturice?

Sve su to kompozicije koje me prate od samih početaka. I vezuju me za moju majku, kojoj je album i posvećen. Iako takav album nisam želeo da snimim, jer je to bio prvi internacionalni disk za „Dojče gramofon”, shvatio sam da je taj neki lični put najbolji za premijerno predstavljanje i na kraju se ispostavilo da mi je to najomiljeniji album, koji sam dosad uradio.

(Jelena Koprivica, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar