Zanzibar – ostrvo karanfilića

Zanzibar je ime arhipelaga u Indijskom okeanu koji se sastoji od dva veća ostrva, Pembe i Unguja (Zanzibar), kao i mnogo manjih ostrva. U neka davna vremena ostrvo Zanzibar bilo je tajno mesto za odmor bogatih, koji su se posle lova na afričkim safarijima tu odmarali u netaknutoj prirodi. Danas na ovom ostrvu, jednoj od poznatijih egzotičnih turističkih destinacija, gotovo svakog dana niču moderni turistički kompleksi.

Foto: 11mela/Pixabay.com

Foto: 11mela/Pixabay.com

Na Zanzibaru, koji se geografski nalazi na kapiji Afrike, do samo pre stotinu godina vladalo je robovlasništvo. Zvanično je Zanzibar bio pod upravom Omana, ali su pravi vladari bili nemački i britanski kolonijalisti, koji su naselili ostrvo, a njegovo stanovništvo pokorili i pretvorili u robove. Nemci su 1890. i zvanično predali Zanzibar pod upravu Omana. Nezavisnost je stekao tek 1964. godine, kada je s njega proteran i poslednji sultan. Nakon toga došlo je do ujedinjenja s Tanganjikom i tako je stvorena država Tanzanija.
Zanzibar je poznat proizvođač i izvoznik egzotičnih začina, pre svih karanfilića, bibera, đumbira i muskatnog oraščića. U 19. veku skoro sav karanfilić na svetskom tržištu dolazio je iz Zanzibara i komšijskog ostrva Pembe. Tada se najveći broj trgovaca na jedrenjacima, teran vetrom kaskazi, zaustavljao na obalama ovog ostrva između oktobra i marta, kada su arapski i persijski trgovci vrednost tih začina merili cenom zlata. Na ostrvo su ovi trgovci donosili svilu i porcelan. I danas je Zanzibar veliki izvoznik začina, posebno karanfilića i muskatnog oraščića.

Foto: Amandad/Pixabay.com

Foto: Amandad/Pixabay.com

Stoun Taun je stari grad, kulturno središte koje se vrlo malo promenilo u poslednjih 200 godina. Poznat je po svom specifičnom lavirintu uskih ulica u kojem ćete se sigurno izgubiti, mošejama s preko 40 minareta, bazarima i drvenim ulaznim vratima. Ima preko 500 različitih primera ručno izrađenih vrata. Na pijaci u glavnom gradu i danas možete kupiti karanfilić, a cena jednog kilograma ovog začina kreće se oko pet evra (u lokalnoj valuti, koja se zove tanzanijski šiling, to bi bilo 5.000 tanzanijskih šilinga). U glavnom gradu živi većina od ukupno milion stanovnika. Grad su nekada krasile prelepe palate od čijeg sjaja danas nije ostalo gotovo ništa, mada je sam grad 2000. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. Ulice su tokom dana pune kolorita karakterističnog za Afrički kontinent. Deca jure između žena koje u kantama nose vodu za svoja domaćinstva, dok muškarci na poluraspadnutim biciklima prevoze banane na obližnju pijacu. Sve je puno glasova i one specifične graje koja može da se doživi samo na tom mestu.

Foto: Dpesta/Pixabay.com

Foto: Dpesta/Pixabay.com

U Stoun Taunu je za vreme robovlasničke vladavine postojala najveća pijaca robova u Africi. Na njoj je godišnje prodavano i po 27.000 robova. Ona i danas postoji u gradu iako je zatvorena pre dva veka. U minijaturnim podzemnim prostorijama robovi su zbijeni čekali da ih robovlasnici kupe na javnoj licitaciji i odvedu na svoja imanja. U gradu postoji i čuvena Kuća čuda, ponos sultana Sejida. Palata koja je nekada bila poznata po svojoj raskoši bila je prva zgrada u Africi koja je imala lift, električno osvetljenje i tekuću vodu. Ulaz na ovo imanje krasila je kapija koja je bila toliko velika da je kroz nju mogao da prođe slon. Palatu krasi i toranj sa satom; ova zgrada je dugo bila i najviša građevina u tom delu sveta. Danas je pretvorena u muzej u kom se čuvaju predmeti iz te epohe.
Najveći broj turista se krajem dana okuplja na terasi restorana „Afrika haus“, gde ispijaju koktele. S terase se pruža predivan pogled na tirkiznoplavi okean, na čijem horizontu se vide brodići koji odlaze u ribolov, a pogled seže i do Prizon ajlenda, koji je nekada bio zatvor, a danas ga naseljavaju džinovske kornjače.
Viza za Tanzaniju dobija se prilikom ulaska u zemlju i plaća se 50 evra ili 50 dolara, zavisno od valute kojom raspolažete. Tanzanija je jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu, a ekonomija joj je bazirana na poljoprivredi. Zbog klimatsko-topografskih uslova poljoprivredno zemljište je ograničeno na samo četiri odsto površine zemlje. Stanovnici su većinom hrišćani, oko 45 odsto, i naseljeni su u unutrašnjosti. Na obali je pretežno muslimansko stanovništvo, koje govori jezikom svahili. Svahili je jezik kojim se tradicionalno koriste stanovnici u pojasu 1.500 milja od istočne obale Afrike i ima dosta sličnosti s arapskim jezikom.
Korisni linkovi

Ostavite komentar

Ostavite komentar