Atina: megalopolis na temeljima civilizacije

Atina je grad koji je doživeo najveću slavu i najveće propadanje u istoriji čovečanstva. Grad koji je ime dobio u slavu boginje mudrosti – Atine, i danas se smatra kolevkom zapadne civilizacije. Mnogi turisti dolaze da vide baš onaj deo koji je sagrađen posle 480. godine pre Hrista, u doba kad su se Sofoklove i Euripidove drame izvodile u veličanstvenom Dionisovom pozorištu, i da na taj način dožive pravu Atinu.

Foto: Gaelipani0/Pixabay.com

Foto: Gaelipani0/Pixabay.com

Istorijski, posle bitke kod Salamine, u kojoj su poraženi Persijanci, Atina je doživela umetnički i filozofski procvat koji i danas nadahnjuje čovečanstvo. Akropolj (Gornji grad) po nekima je razlog zašto Atina i danas postoji i zašto, nakon dugih vekova propadanja i zaborava, ponovo blešti punim sjajem. Malo je turista pripremljeno za šok dolaska u Atinu.

Megalopolis od nekih četiri miliona stanovnika (trećina stanovnika Grčke) je sve samo ne romantičan grad pun istorije, mudrosti i filozofa koji na trgovima uče neuki narod. Grad je danas konglomerat ružnih naselja, trospratnica bez krovova, gužve na ulicama i štandova punih jeftinih suvenira.

Mnogi turisti jedva čekaju da se posle saobraćajnog haosa pri razgledanju istorijskih spomenika vrate u svoje hotelske sobe, ali da bi se Atina upoznala i doživela, treba više vremena od jednog dana, koliko u proseku u njoj provedu turisti na raznim turama i krstarenjima po Grčkoj. Pogled na brdo Akropolj, na kome se uzdiže Partenon, naročito dobro osvetljen noću, oduzima dah i vraća nas u neko drugo vreme kada su na tom mestu nastale misli koje su i danas ideje vodilje zapadne civilizacije.

Foto: Ionasnicolae/Pixabay.com

Foto: Ionasnicolae/Pixabay.com

Najbolje vreme za posetu Atini je proleće i jesen, kada nema toliko mnogo turista koji u dugačkim kolonama, oznojeni i po jakom suncu mile po Akropolju. Dugi vikend u Atini pruža mnogo više od razgledanja muzeja i starih građevina. U samom gradu može se doživeti mnogo toga. Gastronomska ponuda je veoma bogata i varira od grčkih specijaliteta do restorana koji nude sve svetske kuhinje. Noćni život, pogotovo vikendom, vrlo je bogat.

Izleti u okolinu su zanimljivi, a pre svega treba videti Mikenu, jedno od najstarijih sačuvanih utvrđenja u Evropi. Atinjani žive, kao i većina ostalih žitelja duž mediteranske obale, prilično opušteno, i sve počinje kasnije. Radnje se otvaraju oko deset, nikad baš tačno u minut, ruča se oko dva, a večera retko pre devet. Noćna zabava počinje tek oko ponoći, pa se prilikom dolaska u Atinu treba prilagoditi tom ritmu života. Zanimljiv spoj istoka i zapada, posle vekova pod Otomanskom imperijom, prisutan je i danas.

Najpoznatiji kvart turističke ponude je Plaka, u kojoj se može naći sve, od jeftinih suvenira do restorana i kafane koja je sagrađena u doba Turaka. Plaka je meka za turiste i to se na svakom koraku iskorišćava previsokim cenama. Mnogo zanimljiviji je obližnji kvart oko Plateija Iron, lepog malog trga, desetak minuta peške zapadno od Monastirakija. Ovde na večeru i zabavu dolaze Atinjani. Nažalost, dobri stari običaj razbijanja tanjira zabranjen je zakonom, ali može se dobro zabaviti i bez toga. Grčka folk muzika nije ni slična temi iz filma „Grk Zorba“, ali je prepoznatljiv ritam sirtakija, koji se toliko često provlači i kroz „našu“ muziku. Hrana je vrlo raznolika i zanimljiva, naročito predjela, od kojih definitivno sva treba probati. Obično su puno maštovitija od glavnih jela.

O istorijskim zanimljivostima ne treba ovde previše pisati, njih jednostavno treba videti. Valja pročitati grčku mitologiju, popamtiti imena grčkih bogova i njihove dece, jer su bogovi bili veliki hedonisti koji su uživali u čarima života i vinu. U Atinu je dobro doći načitan i pripremljen kako bi se za kratko vreme boravka što više shvatilo i s razumevanjem pogledalo, a ostalo vreme slobodno se prepustite užicima modernog grada.

Korisni linkovi

Ostavite komentar

Ostavite komentar