Cirih: švajcarska čokolada i satovi

O zlatu i novcu u Cirihu (Zürich) se ne govori. Nije pristojno. Zato, barem kao uvod, počnimo priču geografskim podacima, atrakcijama i svemu onome što bi moglo popuniti turističku brošuru. Cirih je grad s mnoštvom kontrasta. Smešten je uz jezero, a uz obale jezera privezani su gliseri i jahte. Šetnja uz jezero, s Alpima prekrivenim snegom u daljini, pravo je uživanje. Za 317.000 stanovnika Ciriha jezero je mesto od posebnog značaja. Ipak, u radno vreme je malo šetača uz njega. Nije stvar u tome da je kupovina privlačnija od prirode, jer je i šoping zona u centru grada, u kojoj su smeštene prodavnice najpoznatijih svetskih dizajnerskih imena, prazna u radno vreme. Ne treba zaboraviti da je Cirih jedan od centara protestantizma u Evropi još od njegovog nastanka. Odmah iza privrženosti Bogu kod protestanata je privrženost radu. Ponekad je teško razaznati čemu su više privrženi. U gradovima u kojima je mnoštvo nezaposlenih, a ni religija ne stavlja rad i štednju u središte čovekovog ovozemaljskog postojanja, ulice su uvek pune. Putujući svetom lako je to zapaziti.
Cirih je grad u kojem je manjak radne snage hroničan, pa u njemu živi mnogo stranaca. Ukupno 30 odsto stanovnika Ciriha su stranci. Najviše ih je iz Nemačke, što ima smisla kad se uzme u obzir to da je Cirih u delu Švajcarske koji pripada nemačkom govornom području. Drugi po brojnosti su Albanci, treći Italijani, a zatim slede Hrvati, Srbi, Španci, Portugalci, a ima nešto malo Engleza. Prisutnost stranaca dovela je i do promene religijske slike grada, pa su katolici sa 33 odsto u većini. Znatno se povećao i broj onih koji se ne vežu ni za jednu religiju. Bez obzira na veru, i stranci su u Cirihu prihvatili protestantsku radnu etiku, verovatno zato što su za svoj rad dobro plaćeni. Cirih je ipak grad banaka. Da, njegov stari grad je zanimljiv, ali snaga mu leži u novcu i zlatu skrivenom u trezorima banaka. Duboko u podzemlju su trezori sa zlatom. Koračajući ulicama nedaleko od jezera, posetilac kao da oseća to ogromno bogatstvo skriveno pod zemljom, možda upravo pod njegovim nogama.
Postoje dve vrste zlata, zlato bogatih zemalja i zlato siromašnih zemalja. U bogatim zemljama zlato je u trezorima, u siromašnim krajevima ono je na ušima i rukama. Zlato je najčešći oblik štednje u politički nestabilnim zemljama. U siromašnim zemljama zlato nikad ne miruje, stalno je pokretu. Ako neko plati putovanje do Mumbaija zlatnom ogrlicom, ta ogrlica može biti pretopljena, od nje napravljene minđuše, pa tako može da dođe na nečije uši i završi u Nepalu. Zlato u bogatim zemljama većim delom miruje u obliku poluga koje se čuvaju u trezorima. Veliki deo zlata bogatih zemalja čuva se u podzemnim trezorima švajcarskih banaka i nikada se ne dira. Cirih je grad zlata, zlata koje se u tišini, bez pitanja odakle stiže, skladišti u podzemne trezore. Tu su ga sklonili neki od najbizarnijih, ali i najokrutnijih likova 20. veka, od nacističkih vođa, svrgnutih komunističkih vlastodržaca, afričkih diktatora pa sve do modernih mafijaških narko-bosova. Ali, u Cirihu se o tome ne govori. Govori se o švajcarskoj čokoladi i tačnosti švajcarskih satova.
Korisni linkovi

One Comment

Ostavite komentar

Misli poznatih

Zašto čovek mora da voli retko da bi voleo mnogo?

Alber Kami,  francuski pisac i filozof (1913-1960)

Još misli poznatih...

Da li ste znali

Indijanci su vekovima pre dolaska španskih osvajača spravljali napitak od pečenih i tucanih zrna kakaoa. Sirova zrna koristili su kao jedno od sredstava plaćanja.

Još zanimljivosti...

Vicevi

Šta je to cunami?
Puna plaža ljudi, a nigde žive duše.

Još viceva...

Na današnji dan

331. p. n. e. - Aleksandar Veliki porazio je persijskog cara Darija u bici kod Gaugamele, antičkog naselja u...

Još događaja...

Horoskop

Vaga

Pošto imate osećaj da se okolina prema vama ponaša svirepo, želite da uzvratite istom merom. Morate razraditi taktiku, jer je današnji problem ozbiljniji nego što pretpostavljate. U odnosima sa suprotni...