Malta: viteško ostrvo
Nakon sletanja na aerodrom u La Valeti, glavnom gradu Republike Malte, prvo iznenađenje: čekaju vas stari autobusi, još iz perioda kada su Englezi držali ovo ostrvo. Međutim, razočarenje ubrzo zamenjuje oduševljenje, jer su ti autobusi izuzetno udobni, s klimom, koja je ovde obavezna u svakom zatvorenom prostoru. Temperature leti dostižu i preko 40 stepeni. Maltežani su uspeli da od tih starih autobusa naprave izuzetnu turističku atrakciju i na neki način ih prezentuju kao jedan od svojih zaštitnih simbola. Na drugoj strani su čuveni malteški čamci, koji vas odvode na romantičnu vožnju kao u neka davna vremena. Kad zađete u vijugave uličice, iznenadiće vas kapije na kućama – zadržale su kolorit Mediterana, a opet imaju dah novog vremena.
Malta je država koja se prostire na tri ostrva u Sredozemnom moru, naspram Sicilije. Sačinjavaju je Malta, Gozo i Komino, koje je nenaseljeno; u stvari, na njemu živi samo jedna porodica – vlasnici tog ostrva. Celu Maltu možete obići za samo jedan dan, jer njena površina iznosi 28 kvadratnih kilometara. To je, valjda, i razlog što se gradovi ređaju jedan za drugim, tako da samo njihovi stanovnici znaju u kojoj se ulici završava La Valeta, a počinje Slima ili Sent Džordž. Međutim, smešteni uz obalu mora, uz odličan gradski prevoz, već posle dan-dva osećaćete se kao kod kuće. Sve dobro funkcioniše i osmišljeno je tako da se turista može snaći u svakom gradu bez nekih većih komplikacija.
La Valeta je glavni grad, sazdan od starina. To je i razumljivo kada se zađe malo u istoriju. Do 8. veka Maltu su naseljavali Feničani, a onda dolaze Rimljani. Njih smenjuju Arapi, od kojih prihvataju samo jezik, ali i do danas ostaju rimokatolici. Od 1090. do 1194. ostrvo su držali Normani, a 1530. godine dolaze Španci; oni sa sobom donose čuveni Red malteških vitezova, kojih, kako tvrde, danas nema. O njihovom vekovnom staništu na ovom ostrvu svedoči ogroman spomenik Ležeći vitez, koji dominira celom La Valetom. Napoleon je 1781. godine sa svojim trupama boravio na obalama čarobnog ostrva, a onda ga 1813. preuzimaju Englezi i drže sve do 1964. godine. Malta se tek 1974. izborila za svoju nezavisnost.
Englezi su otišli, ali su ostavili deo svoje kulture i jezik, koji uglavnom svi govore, kao i vožnju putevima levom stranom. Da su Englezi ovde još uvek dominantni potvrđuje i najveći broj turista iz te zemlje, koji su kao svoj na svome. Duž cele obale od La Valete pa nadalje ređaju se tržni centri evropskog tipa i standarda, a bogami i cena. Da je za Maltu turizam najvažniji potvrđuju i nebrojene prodavnice suvenira s najraznovrsnijom ponudom i vrlo osmišljenim stvarčicama za sećanje i boravak u ovoj lepoj, maloj i nadasve šarmantnoj zemlji. Posebno su lepi predmeti od stakla, koji se izrađuju u vrlo primitivnim radionicama onako kako su to radili njihovi preci. Radionice se nalaze po celom ostrvu i turisti rado odlaze da na licu mesta vide kako se sve to radi.
Malta je mala zemlja koja je sve podredila turizmu. Ima nešto manje od 400.000 stanovnika, a ogroman broj impozantnih crkava, katedrala i drugih sakralnih objekata. Najveća katedrala, posvećena svetoj Mariji, iz 1833. godine, nalazi se u gradu Mosti. Tako mali prostor, a tako mnogo katedrala objašnjava se velikom pobožnošću Maltežana. U razgovoru s njima odmah pada u oči da su prihvatili poslovno hladnu ljubaznost Engleza, a ipak zadržali dovoljno velik osmeh. Turisti iz celog sveta dolaze na ovo malo ostrvo koje je sve svoje snage usmerilo na što udobniji i interesantniji odmor. Hoteli su visoke kategorije sa svim pratećim sadržajima, uz obalu i uglavnom kamenite plaže. Ali i za to se pobrinula priroda, specifično obojivši talasima uglačano kamenje u oker i žutu boju. Za ono što ne može priroda pobrinuli su se ljudi. Mogu se probati svi sportovi na vodi.
Inače, na ostrvima nema ni reke, ni izvora, ni jezera. Voda se prerađuje iz mora, a za piće uvozi. Ali to nije nikakva teškoća, jer flaširane ima na svakom koraku. Ljubitelji dobre kapljice, uz sve moguće vrste riba, rakova i drugih morskih specijaliteta, ne smeju propustiti flašu čuvenog vina, na kojoj bez izuzetka stoji ime i prezime proizvođača. Najviša tačka na Malti je na 250 metara nadmorske visine. Od grada do grada vode uglavnom dobro asfaltirani putevi, a trajekti besprekorno povezuju ostrva. Od Malte do ostrva Gozo stižete za petnaestak minuta, a za još pola sata vožnje taksijem ili autobusom do najvećeg grada na ostrvu – Viktorije. I opet dominira stara tvrđava, s koje se prostire nepregledni vidik. Kakav doživljaj da s jednog mesta pogledom obuhvatite celu državu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.