Teror tera turiste iz Turske

Bombe koje u poslednje vreme gotovo svakodnevno potresaju Ankaru, Istanbul i mesta u jugoistočnoj Anadoliji, zavile su u crno stotine, hiljade porodica. Ali, eho tih (samo)ubilačkih napada i te kako odzvanja i u Berlinu, Londonu, Kopenhagenu, pogotovo među tamošnjim turistima koji su ovog leta bili planirali da se odmaraju u Turskoj.

Foto: Beta

Foto: Beta

Sve je počelo krajem novembra prošle jeseni, kada su turski lovci u pograničnom području prema Siriji oborili ruski bombarder SU-24. Vlada u Moskvi, koja tvrdi da njen avion nije povredio turski vazdušni prostor, odmah je, pored sankcija, preporučila svojim građanima: ne idite u Tursku. Posete gostiju iz te zemlje su u decembru smanjene za  47 odsto. Ta nizbrdica se nastavlja. U Turskoj se dosad godišnje odmaralo 4,5 miliona Rusa i oni su slovili kao gosti široke ruke.

Jedna muka, kako to obično biva, nikad ne ide sama. U Ankari je u tri teroristička bombaška napada stradalo više od 160 građana. U centru Istanbula u januaru je, na trgu između Aja Sofije i Plave džamije, poginulo 11 nemačkih turista, a još toliko su postali doživotni invalidi. Napadi na turiste su nastavljeni: sredinom marta bombaš samoubica, pripadnik Islamske države, u centru grada na Bosforu usmrtio je troje Izraelaca i jednog Iranca, dok je 20 stranih državljana teže ili lakše ranjeno.

„Posledice ove krize biće mnogo teže nego što se to u početku predviđalo u najcrnjim scenarijima. Mi evidentno gubimo goste ne samo iz Rusije nego iz Nemačke i drugih zapadnih zemalja”, kaže  Davut Četin, predsednik Privredne komore Antalije, mesta na Mediteranu koje praktično živi od turizma.

Loš glas se daleko čuje. Vlada u Berlinu je posle najnovijih bombaških napada u Turskoj privremeno zatvorila ambasadu u Ankari kao i konzulat i školu u Istanbulu. Amerikanci i Izraelci su upozorili svoje građane da ne dolaze u Tursku, a ako moraju da budu oprezni.

Holandija je odlučila da evakuiše osoblje i zatvori konzulat u Istanbulu zbog, kako je rečeno, „pretnji i mogućnih terorističkih napada”.

Najveći svetski turoperater TUI nedavno je saopštio da je broj rezervacija za Tursku opao za 40 procenata. Mnoge aranžmane poništila je i poznata firma „Tomas Kuk”. Posle stradanja u Istanbulu turisti očigledno ne žele ništa da rizikuju i sada se okreću ka Grčkoj, Španiji i Portugaliji.

Turske firme su se u velikom broju pojavile na turističkom sajmu u Berlinu, kako bi privukle goste. „Mi smo tamo otputovali sa velikim očekivanjima, a vratili smo se bez nade”, ocenio je poznati  turistički novinar Fehmi Kofteoglu.

Ankara je prošle godine od turizma zaradila 32 milijarde dolara. To je bilo za osam procenata manje nego 2014, što se objašnjava obnavljanjem sukoba, koji su počeli u julu, između snaga bezbednosti i pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK). Ali to je izgleda bio početak, najgore se tek očekuje. Neki hoteli ove godine neće otvarati svoje kapije, dok će desetine hiljada radnika izgubiti posao.

Turizam je u krizi kakva se ne pamti. Privrednici u toj oblasti se sada dovijaju kako znaju i umeju: nižim cenama i pojačanom propagandom pokušavaju da privuku što veći broj gostiju pre svega iz Kine i Indije.

U Antaliji, gde u aprilu počinje izložba „EXPO 2016”, najavljuju i atraktivne sadržaje: gostovanje Madone i Dženifer Lopez kao i drugih poznatih ličnosti, podvodna krstarenja podmornicama… Ali, u tom gradu su svesni da je to samo kap u Sredozemnom moru koja ne može da nadoknadi izgubljeno ukoliko ne dođu Rusi i Nemaci, koji su godinama bili glavni gosti.

Premijer Ahmet Davutoglu je ove godine obećao pomoć turističkoj privredi od 90 miliona dolara. To će sigurno omogućiti da se smanje cene aranžmana, ali one ni dosad nisu bile previsoke. „Vlada pre svega treba da vodi takvu politiku koja će garantovati bezbednost stranim gostima”, objašnjavaju turistički radnici.

U početku se procenjivalo da bi Turska ove godine mogla da izgubi osam milijardi dolara pre svega zbog bojkota Rusa. Ali, ako u većem broju izostanu i gosti iz zapadnih zemalja, pre svega Nemačke, onda bi ta suma mogla da bude još veća, kaže potpredsednik Udruženja mediteranskih hotelijera Jusuf Hadžisulejman.

(Vojislav Lalić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar