Antisemiti oterali urednika „Njujork tajmsa” sa „Tvitera”

Slike gasnih komora i Aušvica nedeljama su proganjale Džonatana Vajsmana na „Tviteru”, počev od dana kada je objavio link ka tekstu o pojavi fašizma u Sjedinjenim Državama. Američki novinar jevrejskog porekla, jedan od urednika „Njujork tajmsa”, u početku je ignorisao uvrede, čuvajući ih kao neku vrstu dokaza rastućeg antisemitizma, ali je pre desetak dana počeo da prijavljuje one najgnusnije.

„Tviter” kao i ostale društvene mreže ima pravila ponašanja i sistem prijave neprikladnog sadržaja, u koji spada i propagiranje nasilja na osnovu rase, porekla, seksualne orijentacije, pola, hendikepa, godina… Nedavno je pod pritiskom Evropske unije zajedno sa ostalim džinovima interneta obećao da će se odlučnije obračunati s govorom mržnje.

Međutim, u slučaju Vajsmana „Tviter” nije našao osnov da reaguje, a pošto su njega nastavili da zasipaju tvitovi kako Jevrejima treba oduzeti imovinu i obnoviti gasne komore, urednik je obavestio svojih 35.000 pratilaca da napušta mrežu u znaku ptičice.

On je ocenio da „Tviterova” politika slobode za sve ima svoje prednosti, na primer da pruži zaštitu od progona, ali da baš zato on ima veću odgovornost da kontroliše sadržaj.

„Blokiranje i brisanje naloga je besmisleno ukoliko sam ’Tviter’ ne kažnjava one koji krše uslove korišćenja. U međuvremenu sam otvorio novi nalog kao ’Mrzitelj Jevreja – novi Hitler’, pošto su ’Mrzim Jevreje’, ’Jozef Gebels’, ’Hajnrih Himler’ i ’Hitler se vraća’ svi bili zauzeti, i hej, to nije bio nikakav problem”, napisao je Vajsman.

On je dodao da su ga neki proglasili kukavicom jer je dozvolio hejterima da pobede. Pozvali su ga da se vrati na mrežu, a on je rekao da će možda jednog dana i hteti. Samo čeka neki znak „Tvitera”, da se brine da ne postane septička jama mržnje.

„Do tada, sajonara”, poručio je.

Za veliki platforme na kojima korisnici sami kreiraju sadržaj veliki je problem da nađu ravnotežu između slobode izražavanja i govora mržnje. Aktivnija uloga patroliranja zahteva i veći broj zaposlenih. „Fejsbuk” i „Jutjub” imaju moderatore koji rade 24 časa dnevno na više jezika, ali problem su razmere posla, jer češljaju objave milijardu i više korisnika. „Tviter” ima 310 miliona aktivnih profila na mesečnom nivou.

Francuska nevladina organizacija UEJF tužila je prošlog meseca „Tviter”, „Fejsbuk” i „Gugl” da nedovoljno suzbijaju govor mržnje. Pre toga su sa još dve grupe građana sproveli istraživanje da bi dokazali da ove platforme brišu samo mali broj objava u kojima se propagiraju rasizam, homofobija ili antisemitizam, a 90 odsto ostaje na „Tviteru” i „Jutjubu” punih 15 dana od prijave (na primer, poruke tipa: „homoseksualci su odvratni”, „crnci treba da se vrate majmunima” ili „Jevreji su sami krivi za preživljene muke”).

Budući da su društvene mreže postale centralna pozornica za mnogo toga, od političkog aktivizma do širenja terorizma, raste pritisak vlada na najveće platforme. Evropska komisija je krajem maja usvojila kodeks ponašanja, obavezujući „Majkrosoft”, „Gugl”, „Fejsbuk” i „Tviter” da u roku od 24 sata od prijema reše većinu prijava nezakonitog sadržaja.

Podsticanje mržnje i nasilja na internetu veliki je problem za evropske vlade posle terorističkih napada u Briselu i Parizu i rasplamsavanja izbegličke krize koja je u mnogim zemljama izazvala međurasnu tenziju. EU takođe insistira da se ove kompanije bore protiv terorističkog delovanja tako što će same razviti materijal kojim će da „neutrališu” propagandu Islamske države i sličnih grupa.

Pojedine građanske aktivističke grupe kritikovale su međutim usvojeni kodeks ponašanja, smatrajući da se na taj način u procesu izvan demokratskog okvira odgovornosti privatnim kompanijama prepušta da proizvoljno sprovode sopstvena pravila. Uz to, smatraju, postoji ozbiljan rizik da se u tom procesu uguši i legalan, ali kontroverzan sadržaj.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.