I Francuzi se pitaju za izvoz „fiće” u Rusiju

Stvari nisu jednostavne ni kada je politika u pitanju, a mogu biti i komplikovanije kad se u odnose upletu i ekonomski interesi. Tako posao oko bescarinskog izvoza „Fijatovog” modela „500-L” iz Kragujevca na tržište Evroazijske ekonomske unije nije pitanje samo prijateljske politike koju naša država vodi prema Rusiji i drugim zemljama članicama ovog saveza, već i zapetljanih poslovnih odnosa na polju globalnog tržišta kome je profit jedina mera uspešnosti.

Kada se priča o recipročnom uvozu ruskih „lada” u Srbiju, što bi trebalo da bude sastavni deo aranžmana naše države sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u kojoj se odluke donose konsenzusom, zaboravlja se da je proizvođač ovog automobila „Avtovaz” iz Toljatija u većinskom vlasništvu francusko-japanske grupacije „Reno-Nisan”. I od ovog konglomerata, ne samo od političkih dogovora, zavisi da li će posao o kome se priča već nekoliko godina, uopšte biti sklopljen, a ako bude, pod kojim uslovima.

„Reno-Nisan” ima svoje interese i kada je u pitanju malo tržište kakvo je Srbija, a bescarinski uvoz jeftinih „lada” mogao bi da poremeti prodaju nekih drugih francusko-japanskih modela u našoj zemlji. Velike kompanije ništa ne prepuštaju slučaju, pa bi dogovor koji je najavljen za sredinu decembra možda mogao biti i prolongiran.

Preuzimanje ruskog „Avtovaza” trajalo je gotovo deceniju, a posao je konačno sklopljen 2014., kada je „Reno-Nisan” postao dvotrećinski vlasnik proizvođača automobila iz Toljatija. Trećinu kapitala je zadržala ruska državna korporacija „Rostek”. Gotovo identičan model primenjen je i u ugovoru koji je Vlada Srbije 2008. potpisala sa „Fijatom”, sada grupacijom „Fijat-Krajsler”. U borbi na svetskom tržištu automobila ništa nije lako, ni jednostavno, budući da ni nekada velike kompanije sada ne mogu da opstanu ako se ne povežu sa dojučerašnjom ljutom konkurencijom. Uzgred budi rečeno, „Fijat” je odavno prisutan u Rusiji, još iz vremena premijera Berluskonija.

Što se ekonomskih rezultata kragujevačke fabrike tiče, kada bi do bescarinskog izvoza „500-L” zaista došlo, oni bi bili više nego skromni. Plasman 5.000 do 10.000 „velikih fića” na evroazijsko tržište sa gotovo 200 miliona stanovnika, kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” doneo bi svega oko 30 miliona evra prihoda, a proizvodnja bi bila povećana jedva za desetak procenata. To ne bi bio značajan posao ni kada je reč o našem spoljnotrgovinskom bilansu koji je poslednjih nekoliko godina poboljšan.

„Za nas je pitanje ‘Fijata’, da ljudi ne misle da je u pitanju veliki novac, rekao bih, psihološko, simbolično, jer sam siguran da će naši italijanski prijatelji mnogo lakše i mnogo brže doneti odluku o drugom modelu u kragujevačkoj fabrici ukoliko budu znali da mogu da izvoze svoja vozila na evroazijsko tržište” – izjavio je nedavno premijer Vučić.

Iz ove izjave, između ostalog, jasno se vidi da je problem i to što kragujevački „fića” nije srpski proizvod. Da bi bio, više od 50 odsto delova za prvu ugradnju u auto moraju biti proizvedeni u našoj zemlji, a to nije slučaj. Komponente uglavnom stižu iz inostranstva, a i „Fijatovi” dobavljači su pretežno strane kompanije koje su u Srbiji izgradile svoje pogone. U takvim okolnostima, bescarinski izvoz „500-L” u zemlje Evroazijske ekonomske unije nije jednostavan, bar ne pod oznakom „mejd in Srbija”.

„Izvoz je moguć ako postoji politička volja, čak i ako su komponente pretežno uvozne” – kazao je ministar Ljajić, navodeći da je takav aranžman sa Evroazijskom ekonomskom unijom imao Vijetnam.

Imajući u vidu da je počeo da se pravi 2012, „500-L” je, prema svetskim merilima, odveć vremešni model koji više nema perspektivu na globalnom tržištu. „Fijat” je započeo njegovo redizajniranje, ali je jasno da se kragujevačkoj fabrici automobila, ako uskoro ne krene proizvodnja novog modela, ne smeši lepa budućnost, na šta u svojoj izjavi upozorava i premijer Aleksandar Vučić.

Treba, dakle, sačekati sredinu decembra i videti da li posao oko bescarinskog izvoza „500-L” uopšte može biti sklopljen, jer se, prema informacijama kojima „Politika” raspolaže, u vezi sa tim pita i grupacija „Reno-Nisan” koja pravi rusku „ladu”.

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.