Danas je Svetski dan divlje faune i flore

Ove godine se po treći put, 3. marta, širom zemljine kugle, pod sloganom „Budućnost divljih vrsta je u našim rukama“, obeležava Svetski dan divljih vrsta, koji je odredila Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je na 68. zasedanju 2013. godine.

Foto: Picography/Pixabay.com

Foto: Picography/Pixabay.com

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, cilj  obeležavanja je podizanje javne svesti o pretnjama koje ljudske aktivnosti predstavljaju za opstanak divljih vrsta, a ove godine posebno se stavlja akcenat na krivolov i ilegalnu trgovinu slonovačom.

Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, kroz nekontrolisano sakupljanje iz prirode, trgovinu i ilegalne radnje, poput krivolova i krijumčarenja divljih vrsta, predstavljaju najozbiljniju pretnju po njihov opstanak, odmah posle gubitka prirodnog staništa. Ljudske aktivnosti stvaraju veliki pritisak na divlje vrste, a sve češće dovode i do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta.

Datum za obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta je simbolično izabran da se podudara sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES Konvencija reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35,000 ugroženih vrsta vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate. Ovaj međunarodni ugovor je ratifikovalo 182 države, uključujući i Republiku Srbiju još 2001, navodi se u saopštenju.

Podseća se da se Srbija nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, što je stavlja i na jednu od glavnih ruta za krijumčarenje na evropskom kontinentu.

S obzirom na to da se graniči se četiri države članice EU, Srbija je atraktivna krijumčarima jer predstavlja jednu od poslednjih tačaka za krijumčarenu robu pre ulaska na jedinstveno tržište Evropske unije od preko 503 miliona ljudi.

U poslednjih nekoliko godina carina, granična policija i nadležne inspekcijske službe beleže sve veći broj zaplena, odnosno sprečenih pokušaja krijumčarenja divljih vrsta, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata.

Povećana efikasnost nadzornih organa je posledica unapređenja nacionalnih kapaciteta sprovođenje obaveza iz CITES konvencije, jednog od retkih međunarodnih ugovora koji propisuje obavezno sankcionisanje nepoštovanja njenih odredaba kroz trajno oduzimanje primeraka, izricanje novčanih i zatvorskih kazni.

Ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije – Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenim divljih vrsta na globalnom nivou iznosi između 7 i 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nelegalne aktivnosti svrstava među privih pet na globalnom nivou po profitabilnosti.

Opstanak nekih od najatraktivnijih divljih vrsta direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe, kroz krivolov i krijumčarenje. Slonovi, nosorozi, tigrovi i druge velike mačke, primati, ptice grabljivice, papagaji, kopnene kornjače, pangolini i tropsko drveće najčešće su na meti krivolovaca i krijumčara.

Broj ilegalno ubijenih afričkih slonova kreće se između 20.000 i 25.000 primeraka godišnje, što je izuzetno zabrinjavajući podatak obzirom da se ukupna populacija afričkog slona procenjuje na između 420.000 i 650.000 primeraka.

Glavni razlog za stradanje ove vrste jeste potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom, na azijskom crnom tržištu gde rezbarena slonovača predstavlja statusni simbol.

Visok intenzitet krivolova u poslednjih nekoliko godina doveo je do situacije da broj ubijenih slonova premašuje prirodni prirast ove vrste. Ako se krivolov i krijumčarenje ne suzbiju u najskorijem roku opstanak ove vrste će biti doveden u pitanje u narednih dvadeset godina.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake