Hirošima danas – sećanje i opomena

Tog šestog avgusta 1945. nad pučinom Pacifika letele su tri američke tvrđave tipa B-29. 
Cilj leta bio je japanska pomorska baza Hirošima. Sa bombarderom „Strejt Fles“ prvi je na Hirošimu stigao major Klod Izerli. Za njim je doleteo pukovnik Tibets na bombarderu „Enoca Gej“ koji je montirao upaljač na atomsku bombu. Bomba je bačena u 8 časova i 16 minuta.
Po naređenju predsednika SAD Trumana tog dana prvi put je u ratu upotrebljeno nuklearno oružje.
Posle tri dana bombardovan je i grad Nagasaki.

atomska pečurka nad Nagasakijem snimljena iz bombardera

atomska pečurka nad Nagasakijem snimljena iz bombardera

I gotovo 7 decenija posle, stravične posledice bombardovanja opominju:
U jednom trenutku u Hirošimi je poginulo 140.000 ljudi (od radijacije kasnije još više), temperatura na tlu u blizini središta eksplozije dosezala je i do 5000 °C.

Snažni udarni talas vetra, brzine 800 km/čas, i plamene oluje uništili su gotovo sve unutar 13 km². Eksplozija je uzrokovala i vreli pečurkasti oblak prašine i krhotina visok 15.250 metara. Posada aviona ni sama nije znala kolike će biti posledice eksplozije, a dim u obliku pečurke video se i pri udaljenosti od 560 km.

Vlada i vojni zvaničnici Japana nisu isprva znali šta se dogodilo. Kasnije su, nakon upozorenja SAD, pokrenuli debatu i bili spremni na kapitulaciju, ali pod određenim uslovima. Na to su SAD 9. avgusta izbacile drugu atomsku bombu, ovog puta na grad Nagasaki. Prvobitni cilj je trebalo da bude grad Kokura, ali je odlučeno da zbog lošeg vremena nova meta bude Nagasaki. U 11 časova i 2 minuta bačena je bomba a glavni cilj je bio Micubiši koncern, ali ga je promašila za više od 2 km. No, ipak je uništila pola grada. Bomba je detonirala na visini od 470 metara i ubila 22.000 ljudi, a još 39.000 je poginulo od posledica radijacije.
Broj preživelih, koji se zovu „hibakuša“, ove godine je bio jedva nešto malo veći od 190.000. Oni u proseku imaju 79 godina.

Hirošima posle bombardovanja

Hirošima posle bombardovanja

Japan je potpisao kapitulaciju 15. avgusta 1945, čime je okončan Drugi svetski rat, a američki istoričari do danas „lome koplja“ oko toga da li su ili ne te dve atomske bombe ubrzale kraj rata, prinudivši Japan na predaju i sprečivši mnoge žrtve planirane kopnene invazije na tu zemlju.

Hirošima i Nagasaki su gradovi predvodnici antinuklearnog pokreta u svetu, koji atomske bombe naziva „apsolutnim zlom“.

Prošle nedelje američki mediji su objavili da je umro poslednji preostali član posade bombardera „enola gej“, 93-godišnji Teodor Van Kirk, koji je u jednom od svojih poslednjih intervjua izrazio uverenje da atomske bombe treba zabraniti.

Ostavite komentar

Ostavite komentar