Nekada obrazovanje i kultura a danas…

Slušajući naše roditelje kako se nekad živelo u staroj dobroj Jugi, i dan danas verujemo da su sedamdesete i osamdesete, pa i devedesete nekako bile mirnije godine, staloženije, za nijansu i kulturnije.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Ljudi su u slobodno vreme više posećivali pozorište, boemski provodili večeri u kafanama, bezbrižno se pevalo se i sviralo na ulicama i Trgovima…Danas, kada Jugoslavije više nema, kada je ekonomska kriza u procvatu, stiče se utisak da smo nacija koja je okrenuta više tuđim brigama i životima nego svojim.

Nekada smo gledali obrazovni program u kome se nešto moglo i naučiti, deca su se budila ili uspavljivala uz kvalitetne crtane filmove. Uzori su nam bili sportisti, mladi naučnici i umetnici, ekonomisti, lekari… ljudi koji su svojim talentom, voljom i radom ponosno predstavljali svoje profesije. Danas su to starlete, deca poznatih ličnosti koja su većinom samo to, mladi koji na lak i brz način žele da dođu do slave i novca.

Poslednjih godina u Srbiji su popularni rijaliti programi (Farma, Veliki brat, Parovi…) gde 24 sata možemo pratiti anonimne likove, čak i one poznatije (koji tu priliku koriste da povrate staru slavu), kako zarad marketinga i popularnosti svoju intimu prezentuju na „izvol’te“. Oni manje poznati učesnici pomenutih šou programa su pojavljivanjem na televiziji dočekali svojih 5 minuta slave. Retko ko se isticao znanjem, inteligencijom, vaspitanjem, (prvi pobednik Velikog brata, a danas profesor klavira i muzičar Ivan Ljuba) dok je prostota, nevaspitanje, golotinja i neobrazovanje adut većine učesnika rijaliti programa. Oni su postali idoli današnje omladine, mediji su puni tekstova o njima a novinari ne zaziru od toga da nam otkrivaju što više pojedinosti njihove intime. Ne libe se da započinju tuču, vređaju, psuju, a ako to ne rade, zaljubljuju se, raskidaju, neretko i vode ljubav pred kamerama.

Kada smo pitali jednu gospođu, zbog čega gleda pomenute rijaliti programe, odgovorila nam je: „Zato što nemam šta drugo da gledam.“ Da pored toliko programa baš i nema šta da gleda, u to možemo teško da poverujemo, ali verujemo da je ipak više zanima tuđ privatan život.

Mediji su delimično ti koji utiču na kreiranje svesti a nacija im pomaže u tome. A jedno bez drugog ne može. Postavlja se pitanje gde je granica kiča i neukusa i da li smo zaista dotakli kulturno dno.

Priključite se diskusiji o rijaliti programima u Srbiji.

Ostavite komentar

Ostavite komentar