Ova zemlja uspešno edukuje decu bez zadataka i sa manje lekcija

Mnogi se pitaju kako finski školarci, uprkos kraćim danima i bez domaćih zadataka uspevaju da postignu bolje rezultate nego deca u drugim zemljama.

Foto: klimkin/Pixabay.com

Foto: klimkin/Pixabay.com

BBC-jev stručni saradnik iz oblasti obrazovanja Šon Koglan objašnjava da je jedna od najupečatljivijih činjenica da učenici u Finskoj imaju manje časova od učenika u bilo kojoj drugoj zemlji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Zanimljivo je i da imaju duge letne raspuste, od 10 do 11 nedelja, a deca ne polaze u školu dok ne napune sedam godina.

Ipak, kada je reč o međunarodno priznatim Pisa testovima, školarci u Finskoj zauzimaju šesto mesto, dok su Britanci 23., a samo u matematici Finci su 12., a Britanci 26. u svetu.

U Finskoj postoji sistem deljenja iskustava koja funkcionišu u njihovim školama sa školama iz drugih zemalja. Direktor ovog projekta nazvanog HundrEd Saku Tuominen kaže da finski roditelji ne žele da im deca puno vremena provode u školama. On kaže da postoji „holistički“ pristup obrazovanju, a da roditelji žele da on bude prijateljski nastrojen i prema porodicama. Dakle, kada se učenici nađu u teškoj poziciji da imaju duge časove i puno zadataka, to im ne ostavlja vremena za druge aktivnosti. Tako ovde ne postoji sistem dodatnih privatnih časova.

Poverenje je, kako kaže Tuominen, ključni koncept u finskom sistemu školovanja. Roditelji veruju da škole donose ispravne odluke i da će u okviru nastave njihovoj deci biti pruženo kvalitetno obrazovanje, a istovremeno škole imaju poverenje u kvalitet svojih nastavnika.

Zanimanje nastavnika u Finskoj je visoko na listi cenjenih zanimanja i oni imaju visok stepen nezavisnosti u svom profesionalnom radu. U Engleskoj vlada sasvim drugačija filozofija izgrađena na testovima, listama, tabelama, ciljevima i javnoj odgovornosti.

Da bi jedno društvo bilo spremno prihvatiti opušteni finski model obrazovanja, mora biti veoma napredno, a školski sistem zahteva dugoročno planiranje. Postavlja se pitanje da li je školski sistem jednostavno odraz društva. U slučaju Finske, on je svakako neodvojiv od kulture u kojoj služi. Tuominen ističe da je on „društveno kohezivan“, pravedan i efikasan te da konstantno dobija pouzdanu podršku, prenosi portal Klix.

Iako zvuči kao da su Finci nasledili ovaj sistem školovanja, treba napomenuti da u Finskoj uspeh nije nasleđen, već se radi o temeljnim reformama na kojima je sagrađen sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i koje su ga pretvorile u lidera u svetu.

„U Finskoj postoji dugoročni pristup politici obrazovanja, a to znači da planovi ostaju na snazi dosta dugo, čime im se daje prilika da profunkcionišu“, objasnio je predsednik Nacionalnog udruženja nastavnika Rasel Hobi. „U Engleskoj vlada suprotna politika. Vlada se stalno petlja u obrazovanje i postoji opsesija za njenim struktuiranjem – kao što su gimnazije i akademije, umesto da se fokusiraju na dokaze kako nešto uspeva“.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar

Oznake