Skotland Jardov muzej zločina prvi put pred javnošću

Ljudi su užasni a kolekcija noževa, pištolja, bombi, boksera i otrova izložena u Muzeju Londona na izložbi pod nazivom „Otkriveni muzej zločina“ to dobro ilustruje.

Postavka koju čini privatna kolekcija Skotland Jarda prati više od 100 godina nasilja i patnji od ubistava Džeka Trboseka do bombaških napada IRA i Al Kaide. Izložba, piše AP, ipak slavi i pamet, hrabrost i naučna otkrića koja su pomogla da se uhvate počinioci i reše zločini.

Kustos Džeki Kili kaže da će za neke postavka biti „uznemirujuća“.

„Ali, za sve loše što vidimo u zločinu postoji i dobro“, rekla je ona. „Postoje ljudi koji istražuju i prate tragove“.

Izložba, koja se otvara u petak, je prvo javno izlaganje sadržaja privatnog muzeja zločina Metropoliten policije koji je osnovan 1875. kao obrazovni poligon za buduće policajce.

„To je fino kontrolisano okruženje gde mogu da prouče scene ubistva“, kaže kustos policijskog muzeja Pol Bikli, nekadašnji detektiv u Skotland Jardu. „Mogu da se upoznaju sa istraživačkim tehnikama bez surovosti dolaska prvi na lice mesta i razmišljanja “Bože, šta da radim?““.

Kolekcija sumornih momenta ide od oruđa 19-vekovnog provalnika-violiniste koji je najpre nastupao po domovima bogatih a onda ih pljačkao do „kutije za pogubljenje“ krvnika koja sadrži sadrži konopac za vešanje, vreće sa peskom i kaiševe.

U prvim sobama posetioci se sreću sa 19-vekovnim posmrtnim maskama od gipsa i nizom omči za vešanje. Postavka nije za osetljive i kustosi su satima razmatrali šta da uključe a šta da izbace. Slučajevi idu do 1975. pošto je sve posle toga i dalje previše blizu za žrtve i njihove porodice.

Izložba pokriva poznate zločine i zločince, uključujući gangstere iz Ist Enda, braću Redžija i Ronija Kreja, serijskog ubicu iz 1940ih Džona Hejga koji je žrtve ubijao potapajući ih u kiselinu i koga su detektivi uhvatili kada su kod njega pronašli kamenje iz žuči žrtve – jedino što je ostalo od nje.

Drugi slučajevi doneli su nove istrazivačke tehnike – od otisaka prstiju do forenzike. Neki su doveli do promena zakona. Smrtna kazna je ukinuta u Britaniji 1960-ih delimično zbog događaja poput pogubjenja Rut Elis koja je obešena 1955. jer je ispred jednog londonskog paba ubila ljubavnika koji ju je zlostavljao.

Smit i Veson pištolj kalibra 38 koji je Elisova upotrebila jedan je od izloženih. Tu je i minobacačka raketa koju je IRA ispalila na kancelariju premijera Džona Mejdžora 1991. godine, naočari sa šiljcima na oprugu…

Za Kili najimpresivniji predmeti su i najobičniji poput noža kojim je muškarac ubio suprugu 1902.

„Videla sam taj nož na polici prepunoj oružja u Muzeju zločina“, rekla je Kili. „A potom pročitate o tom slučaju i pomislite da je takva priča mogla da se dogodi bilo kad, bilo gde. To je priča koju, na žalost, svakog jutra pročitamo u novinama“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.