Sto godina od početka Cerske bitke

Na današnji dan 1914. godine počela je Cerska bitka, jedna od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u čitavom toku Prvog svetskog rata. Vođena je genijalnom taktikom Radomira Putnika i Živojina Mišića i sjajnim komandantom na terenu generalom Stepom Stepanovićem. 
Posle upada u Srbiju 200.000 austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu, Srpska vrhovna komanda prebacila je 180.000 vojnika u severozapadnu Srbiju i izradila plan za Cersku bitku. Zahvaljujući sjajnoj strategiji srpske komande i neuporedivoj hrabrosti srpskih vojnika, Cerska bitka je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu koja je silno podigla ugled srpske vojske i sprečila Austrougarsku da na vreme koncentriše trupe na ruskom frontu.

General Stepa Stepanović

General Stepa Stepanović

Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca. Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici. Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila.

Plan napada Austrougarske na Srbiju

Plan napada Austrougarske na Srbiju

U toku desetodnevne bitke srpski gubici su iznosili 3.000 mrtvih i 15.000 ranjenih. Austrougarski gubici su bili znatno veći. Bilo je 8.000 mrtvih vojnika, 30.000 ranjenih i 4.500 zarobljenih.

Srpska pobeda nad brojno nadmoćnijim neprijateljem je označila prvu pobedu Saveznika u Prvom svetskom ratu.

Komandant Druge srpske armije, general Stepanović je obrazovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije I poziva i Kombinovane divizije sa ciljem napada u dolini Jadra. Stepanović je shvatio važnost planice Cer i samoinicijativno je odlučio da zauzme njene dominantne kote Trojan i Kosanin grad.
Oko 23:00, 15. avgusta, delovi srpske Kombinovane divizije su naišle na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera i tako je započela bitka. Austrougarske pozicije su bile slabo branjene i njeni branitelji su odbijeni sa planine. Do ponoći, oštri sudari i borebe između leve austrougarske kolone 21. austrougarske divizije i Srba su se vodili u mraku. Do jutra 16. avgusta Srbi su zauzeli venac Divača i oterali Austrougare iz Borinog sela.
Austrougarske trupe su imale dosta gubitaka i povukle su se u neredu. Kako je dan odmicao, Srbi su onemogućili 21. pešadijskoj diviziji da se poveže sa 2. armijom u Šapcu, tako što su je oterali sa padina Cera.
Do 24. avgusta, na slobodnoj srpskoj teritoriji nije ostao nijedan austrougarski vojnik.
General 2. srpske armije, Stepa Stepanović je dobio čin vojvode, posle njegovog uspešnog komandovanja u bici. Bitka je dosta uticala na vojnike austrougarske vojske na Balkanu i njihove snage u Crnoj gori su morali da napuste grad Pljevlja, kojeg su zauzeli 19. avgusta.

Uspeh bitke je privukao svetsku pažnju na Srbiju i doneo joj naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama, jer je bitka bila prva saveznička pobeda nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.
Kao posledica, mnogi stranci su došli u Srbiju krajem 1914. nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć. Novinski članci u odbrani Srbije su postali češći u britanskim novinama, a zemlja je bila toliko cenjena da su određene kulturne grupe u Italiji podržavale ulazak Italije u rat na strani saveznika, koristeći Srbiju i Crnu Goru za primer.

U vreme bitke na Jadru i Ceru, srpska Užička vojska i crnogorska Sandžačka vojska uspele su da spreče prodor ka Užicu. Poraz na Ceru, strah od srpske ofanzive i pobune prečanskih Srba, naterali su Poćoreka da pređe u defanzivu u svim frontovima. Srpska vojska je pod pritiskom Saveznika pokrenula neuspešnu Sremsku operaciju, dok je istovremeno na Drini tekla neuspešna austrougarska ofanziva.
Srpsku patriotsku pesmu „Marš na Drinu“ je napisao srpski kompozitor Stanislav Binički ubrzo posle bitke. Binički je posvetio marš njegovom omiljenom komandantu u vojsci pukovniku Milivoju Stojanoviću-Brki iz Gvozdenog puka – Drugi pešadijski puk prvog poziva “ Knjaza Mihaila „- Moravska divizija prvog poziva , koji je poginuo tokom Kolubarske bitke.
Jugoslovenski ratni film takođe nazvan Marš na Drinu je smimljen 1964. godine i povezan je sa bitkom.

Ostavite komentar

Ostavite komentar