Gde li je novac?

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Sve poskupljuje, računi su previsoki, teško je sastaviti kraj s krajem – a na sve to neretko niste ni sigurne na šta vam je tačno otišao novac, znate samo da ga nemate dovoljno, a ne čini vam se da ste trošile više od neophodnog. Ako vam situacija zvuči poznato, evo predloga kako da rešite „misteriju“ i da manje trošite.
Prvi korak bio bi da kod sebe uvek imate blokče i olovku, i da barem nedelju dana, svaki put kad potrošite na nešto, zapišete koliko ste tačno dale i za šta. Bukvalno svaki put, bez obzira na to da li se radi o velikoj ili maloj sumi, o sitnici koju biste lako otpisali kao nebitnu (ko bi još paketić maramica ili žvaka, ili šolju kafe ili svakodnevni parking posmatrao kao trošak?), o računu, o… Bukvalno svaki put kad za nešto date novac, plaćale u kešu ili karticom, zapišite tačan iznos. Nakon perioda koji ste odredile sebi, pogledajte taj spisak – vrlo je moguće da ćete se iznenaditi kad vidite koliko ste zapravo dale za usput kupljene sitnice o kojima i ne razmišljate, ili za pecivo u pekari koje kupite kao užinu, ili nešto treće. I bez „vađenja“ tipa „pa moram nešto da jedem na poslu“, niko vas ne krivi, ne pišete sopstvenu optužnicu, samo pravite spisak troškova kako biste odredile na šta vam tačno odlazi novac.
Sledeća stvar bilo bi planiranje troškova. Tu dosta pomažu spiskovi za kupovinu kojih se striktno držite; makar planirale da kupite samo nekoliko stvari, napravite spisak i ne odstupajte od njega (izuzev ako se desi da se naknadno setite da vam je nešto baš neophodno, kao prašak za veš jer ste prethodni potrošile, a planirate da danas uključite mašinu), nemojte dozvoliti sebi da impulsivno uzmete još poneku sitnicu, neka, ne košta mnogo. Ta jedna sitnica može da ne košta mnogo, ali vas je onaj prethodni spisak, s napravljenim troškovima, obavestio koliko košta kad malo-malo pa kupite neku sitnicu.
Još jedan od „nevidljivih“ izvora troškova može da bude kad redovno častite prijatelje prilikom izlazaka. Ne kažemo da ne treba to da radite, ali ako utvrdite da na taj način trošite više nego što možete sebi da priuštite, častite ih ređe (to jest, plaćajte samo svoj deo prilikom izlazaka) – vaši prijatelji ne žele da gladujete da biste njih čašćavale. I bankomati mogu da budu izvor „nevidljivih“ troškova, onda kada ne koristite bankomat sopstvene banke plaćate proviziju, a vremenom se te provizije nakupi.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Nina

    Baš naprotiv, tek onda kada vam je mala plata, vi morate da vodite računa i da pišete, šta, gde i kako, da dobro isplanirate nedelju i mesec.

  • Jovan

    Od plate 15000 ili 20000 dinara, a takvih je najviše u Srbiji, teško može šta ostati i teško se može kalkulisati sa olovkom ili bez olovke……

Ostavite komentar