„Mi smo se za tebe žrtvovali“

Foto: White77/Pixabay.com

Foto: White77/Pixabay.com

Rečenica iz naslova je nešto što mnogi čuju, i od čega im bude muka. To je, takođe, emotivna ucena na koju ne bi trebalo nasedati, jer čak i da učinite ono što se traži od vas, nikoga zaista ne usrećite, ni sebe, ni one koji vam to kažu.
Takve rečenice najčešće dođu od roditelja (ne izgovaraju ih svi roditelji, naravno, samo, onda kad budu izgovorene, uglavnom su roditelji ti koji to učine, onda kada od svog deteta traže nešto), i pogode vas, jer želite da vaši roditelji budu srećni i da im bude dobro, a ispadne da su nesrećni, i to zbog vas, da su se polomili da vam nešto pruže, a vi ste nezahvalni i ničim im ne uzvraćate (to jest, ne činite ono što traže od vas – niste se udali za imućnog čoveka, a oni su vas školovali tako da budete „dobra udavača“, niste odabrali onu karijeru koju su oni želeli od vas, niste učinili ovo ili ono…). A gde su tu vaše želje i potrebe? One se ne pominju – vi treba da budete zahvalni na svemu što su vam roditelji pružili, i da zahvalnost pokažete tako što ćete učiniti ono što traže od vas (naravno, traže to „za vaše dobro“, mada se najčešće radi o tome da ostvarite njihove neostvarene snove).
Zašto ne vredi činiti to što takvim rečenicama traže od vas? Čak i da to učinite, niko zbog toga neće biti srećniji. Vi ćete biti nesrećni jer ste odustali od onoga što zaista želite, a ni vaši roditelji neće biti zaista srećni – ako je, recimo, vaša majka želela da bude lekar, ali joj to nije uspelo, možda će moći malo da zavarava sebe da je barem vama omogućila da budete ono što je ona htela da bude, ali neće biti stvarno srećna jer i dalje neće ona biti lekar, mogla bi kasnije čak da bude i ljubomorna na vas, a verovatno bi vam i davala savete kako da radite svoj posao o kome ona ne zna ništa.
Ali, ali, oni su se žrtvovali za vas! Odrekli su se mnogo toga zarad vaše sreće! Ako su se zaista odrekli mnogo toga zarad vaše sreće, onda bi trebalo da ih obraduje to što vi uspešno vodite onakav život kakav vi želite da vodite. A ako su se zapravo odrekli nečega (ili se nisu odrekli, već jednostavno nisu umeli da postignu to što su želeli) kako biste vi ostvarili njihove neostvarene snove, onda od vas traže nešto što ne bi smeli da traže, a to je da se vi, zarad podržavanja neke njihove iluzije, odreknete sopstvene sreće. Niko nema pravo da to traži od vas.
Da ne bude zabune, ne kažemo da ostarele roditelje treba odbaciti i zanemariti, da imate puno pravo da ih pustite da umru u krajnjoj bedi ili nešto slično. Naravno da ćete ih voleti, poštovati ih i pomoći im onoliko koliko je to u vašoj moći. Ali, u tu pomoć ne spada to da oni žive svoj život preko vaših leđa – vaš život je vaš, da ga živite onako kako vi želite, baš kao što je i njihov život njihov, da ga žive kako oni žele i da pružaju ono što žele zato što žele to da pruže, ne zato što očekuju da će to kasnije moći da naplate, jer to onda već nije pružanje, već trgovina, i to trgovina u kojoj se od jedne strane (vas) iznuđuje nešto što ona ne želi da pruži.
Volite svoje roditelje, poštujte ih, pomažite im koliko možete. Ipak, ne zaboravite i da živite svoj život onako kako vi želite – vaš je i imate puno pravo na to.

Pogledajte komentare (4)

4 komentara

  • Nikola Novak

    I ja sam se, nažalost, toga naslušao, ali sam ipak na kraju sledio svoje instinkte i uspeo. Ja sam imao ovako nešto sa očeve strane. Ja sam te stvorio, ja te mogu i uništiti. Da nije nas, ti bi umro od gladi. Da ne nabrajam dalje. Da, počeo sam da razmišljam da me je otac pravio da bi imao nekog kome će da prebacuje i hrani svoj nesigurni ego. Ukoliko ne budem sve uradio kao je on u svojoj glavi zamislio. Kada sam uspeo u onome što sam sebi zacrtao, naravno, protivno onome što je moj otac želeo, bio sam srećan. Ali što sam više napredovao, stvarala se veća ljubomora i potajna želja za mojom propašću. Staromodni očevi nikako ne vole da njihova deca znaju i imaju više od njih. Kada sam ostao bez posla, samo je rekao da sam imao sreće za taj posao. Time je obezvredio sav moj trud, inteligenciju i višegodišnje ulaganje. A da kažem nešto za njegova (ne)postignuća, sledi trgovina i ucena. Ako ti se ne sviđa, ti onda sebi traži drugo mesto za život. To im je odgovor za sve konflikte. Ego im je važniji nego sreća njihove dece. Žalosno.

  • Slavica Knežević

    Tekst je odličan. Imam 48 godina i baš sve ovo što ste opisali sam preživela, samo jedna sitnica je sporna, a to kako u ovim godinama da se izvučem iz problema koji su nastali takvim ponašanjem moje majke? Moja čaša je prelila, ali šta dalje?

  • Ivana Pavić-Omerović

    Na sreću to od svojih roditelja nisam nikada čula. Apsolutno se slažem sa svojom koleginicom Vesnom Mandić, a ja sam, inače, pedagog.

  • Vesna Mandić

    Trebalo bi zaista povesti računa o izgovorenim rečima u afektu, pogotovo kada su upućene deci. Negde u njihovom malom mozgu ostanu zabeležene pa se vrate kao bumerang u komentaru sa njihove strane, a onda nas to mnogo zaboli. Podvlačim da sam roditelj i da veoma dobro znam o čemu govorim.

Ostavite komentar