Prostora!

Ima onih koji su skloni da u partneru ili partnerki vide sve, nekog ko bi trebalo da ispuni sve njihove potrebe, bez koga ne mogu da žive, od koga su u potpunosti zavisni. Jako je zamorno biti s takvom osobom – većina pobegne od takvih, jer se oseća „ugušeno“.
Premda ima i muškaraca i žena koji odgovaraju opisu, češći je slučaj da su žene takve; možda zbog načina vaspitanja ženske dece koji neki još uvek praktikuju – načina vaspitanja kojim se devojčice uče da je za njih najvažnije da budu dobre, lepe i poslušne, i da im je u životu glavno da se udaju i imaju decu (može i nešto usput da se radi, da imaju neki svoj dinar, ali su muž i deca najvažniji), i da svu svoju snagu i energiju treba da usmere ka njima.
Svakako da su partner i deca bitni, ali žena je valjda bila nešto i pre nego što se udala. Imala je neka svoja interesovanja (koja nisu služila samo tome da popuni vreme dok se ne uda, ni samo tome da je načine dobrom udavačom), prijatelje, neki posao kojim se bavila i koji je valjda zanima… Jednom kad bude u vezi, trebalo bi da zadrži izvesnu dozu samostalnosti, da i dalje ima neka svoja interesovanja koja nemaju veze s partnerom; ne samo zato da ne bi „ugušila“ voljenu osobu već prvenstveno zbog sebe, jer će ona tako biti srećnija.
Ako vam sva sreća zavisi od nekog drugog, ako vam je ta osoba izvor sveg bola i sve radosti u životu, osećate, makar i nesvesno, da nikakvu kontrolu nad svojim životom nemate, da ste bespomoćni. S jedne strane, ta potpuna predaja kontrole u nečije ruke može da donese izvestan osećaj olakšanja, niste ni za šta odgovorni, šta god da se desi tuđa je krivica, ali s druge strane, kad ste bespomoćni i neko drugi vam sve kontroliše, osećate se loše. Naročito ako taj neko odbija da vodi vaš život umesto vas, kao što će razumna osoba odbiti.
U vezi će uvek biti situacija kada „kormilo“ preuzme jedan od partnera (po pravilu, onaj koji je sposobniji da s određenom vrstom problema izađe na kraj), ali veza ipak najbolje funkcioniše kada je čine samostalne osobe koje su u stanju da funkcionišu i same. Takvim ljudima nije neophodan neko drugi da ih učini kompletnim – veza će ih obogatiti, naravno, ali su i sami kompletne ličnosti, u stanju da vode računa o sebi, da se bave nekim svojim interesovanjima, da imaju i sopstveni život nezavisno od veze i voljene osobe. One neće samo voljenoj osobi pružiti dovoljno „prostora za disanje“ već će ga zahtevati i za sebe, i uživati kako u vremenu koje provedu uz partnera ili partnerku, tako i u vremenu koje provedu same. I voljena osoba, zbog te osobine (između ostalog), neće biti u stanju da im odoli, niti će želeti da ode od njih, kao što bi pobegla glavom bez obzira od nekog kome treba da predstavlja i sunce i mesec i sve u životu.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Sopstveni, nezavistan život, „prostor za disanje“ kako ga vi nazivate, vuče za sobom i neke druge konsekvence kakve su nedostatak obaveze i odgovornosti prema drugoj osobi, i ne samo u slučajnim, nepredviđenim ili izuzetnim okolnostima „preuzimanja kormila“ kad se neko „osjeća“ jačim, vještijim, sposobnijim da vlada sitacijom. Postoji tu jedna zvrčka kad se par ne osjeća dovoljno uštimovanim da djeluje kao orkestar i istjera kompoziciju do kraja pa makar i ona malo bolja polovina morala s vremena na vrijeme i malo jače da povuče. Nije sve u „slobodi“ i isticanju pravila u kojima se osjećamo obavezno slobodni, a odani, kao ptičice na grani. Nedostaje trening u odsutnom trenutku i kad je to zaista potrebno.

Ostavite komentar