Digitalna amnezija – bolest 21. veka

Foto: Beta

Fenomen zaboravljanja informacija za koje verujemo da ih je naš digitalni uređaj sačuvao i pamti umesto nas kompanija Kasperski lab (Kaspersky Lab) nazvala je digitalnom amenzijom.

Kako je danas preneo Euraktiv Srbija, rezultati novog istraživanja ukazuju na direktnu vezu između podataka koji su nam dostupni jednim klikom i neuspeha da zapamtimo te podatke.

U želji da bolje razume kako digitalni uređaji i internet utiču na način na koji ljudi čuvaju i koriste informacije, i šta rade da ih zaštite, kompanija za antivirusnu i internet bezbednost Kasperski zadužila je firmu Opinion meters (Matters) da uradi istraživanje.

To istraživanje pokazalo je da u zemljama Evropske unije više od polovine odrasle populacije (do 60 odsto) može bez gledanja broja da nazove kuću u kojoj su živeli kada su imali 10 godina.

Istovremeno 53 odsto ne može da nazove decu telefonom da ne pogleda broj, a 51 odsto kancelariju u kojoj radi. Otprilike trećina ne može da okrene roditelje bez gledanja broja.

Čak 86 odsto ispitanika, što je procenat manje-više isti u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem i u svim starosnim grupama, kaže da u današnjem hiper-povezanom svetu ima toliko brojeva i adresa da ne mogu da ih zapamte čak i da to žele.

Svaki treći evropski potrošač srećan je što može da zaboravi podatke koje može lako da nađe na internetu.

Kada se suoči sa gubitkom neke informacije, trećina će pre nego što i pokuša da je prizove u pamćenje pohitati na internet da reši problem. Taj procenat se penje na 40 odsto u grupi starih 45 i više godina.

Istovremeno će četvrtina ispitanika zaboraviti informaciju sa interneta čim je iskoristi.

Velika većina (79,5 odsto) evropskih ispitanika priznaje da internet koristi kao „produžetak mozga“ pri čemu je najveći procenat takvih u Britaniji (84,5 odsto), a najmanji u Francuskoj (71,8 odsto).

Sve veća zavisnost od interneta kao izvora informacija koje smo ranije morali da pamtimo ili tražimo, npr. u knjigama, delom je posledica nestrpljenja i potrebe da se do informacije dođe brzo.

Tako 61 odsto ispitanika (70 odsto u starosnoj grupi 16-24 godine) kaže da im je informacija potrebna što pre i da nemaju vremena da je dugo traže.

Nasuprot opštem mišljenju, digitalna amnezija ne pogađa samo mlade ljude iz digitalne ere već je podjednako rasprostranjena, i u nekim slučajevima mnogo češća, kod starijih.

Gubitak ili ugrožavanje podataka koji se čuvaju na digitalnom uređaju, posebno na pametnim telefonima, kod svih će potrošača izazvati stres a posebno kod žena i mladih.

Čak 44 odsto žena i 40 odsto mladih između 16 i 24 godine kazalo je da bi bili tužni ako bi izgubili i ne bi mogli da povrate ono što čuvaju na svojim uredajima.

Svaka četvrta ispitanica i 38 odasto mladih kažu da bi digli paniku zbog gubitka sadržaja jer su im uređaji jedino mesto na kom čuvaju slike i kontakte.

Ono što zabrinjava je što, uprkos sve većoj zavisnosti od uređaja, potrošači širom Evrope ne vode mnogo računa o IT bezbednosti.

Tek svaki treći instalira dodatnu IT bezbednost, poput antivirusnih rešenja za pametne telefone, a samo četvrtina ih stavlja na svoje tablete.

Svaki peti ispitanik, kako je pokazalo istraživanje, ne štiti dodatno nijedan svoj uređaj.

Istraživanjem je obuhvaćeno 6.000 potrošača starijih od 16 godina, podjednako muškaraca i žena, a ispitano je po 1.000 iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Beneluksa.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar