Gravitacioni talasi kao zvučni zapis univerzuma

Foto: Beta

Docent na Katedri za astronomiju Matemetičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragana Ilić kazala je danas da je detektovanje gravitacionih talasa, pored toga što je potvrda Ajnštajnove opšte teorije ralativnosti, važno jer se dobijaju nove informacije o svemiru.
Ilić je agenciji Beta rekla da potraga za gravitacionim talasima traje već sto godina, jer „otkrivaju nove informacije o svemiru“.

Medjunarodni tim naučnika objavio je juče da je detektovao gravitacione talase, čije je postojanje predvideo Albert Ajnštajn u opštoj teorioji relativnosti.

„Do sada je većina naših istraživanja bila zasnovana na elektromagnetim zračenjima i fotonu kao nosiocu informacije, a ovo je neki novi vid informacija. Ovo je prvi put da smo mi direktno uz pomoć instrumenata detektovali jedan od gravitacionih talasa. Bukvalno dobijamo novi vid informacija, koje govore o preraspodeli gravitacionog polja. To nam daje ‘nove oči’ kojima možemo da posmatramo svemir“, kazala je Ilić.

Ona je kazala da se gravitacioni talasi nalaze svuda u prirodi, ali da su veoma niskog intenziteta i da su istraživači imali sreće da je dogadjaj koji je detektovan bio vrlo intenzivan.

„Mi smo se od Galileja pa narednih 350 godina bavili optičkom astronomijom, onda smo sredinom prošlog veka počeli da razvijamo radio teleskop kojim nam se otkrio novi svemir. Sada očekujemo da uz razvoj ovih instrumenta dobijemo neku drugačiju sliku svemira. Sada je najveći problem detekcija nevidljivog svemira, odnosno tamne materije i tamne energije i očekuje se da neki od odgovora na ta pitanja mogu dati i ovi novi instrumentu“, kazala je Ilić.

Gravitacioni talasi su talasi u tkanju prostor-vremena, koje je Ajnštajn pominjao 1916. godine u sklopu svoje teorije opšte relativnosti. Oni su izuzetno slabi talasi u prostor-vremenu, odnosno četvorodimenzionalnom prostoru koji obuhvata vreme i tri prostorne dimenzije.

Ovi talasi su najintenzivniji prilikom destruktivnih dogadjaja u univerzumu.

Veliki medjunarodni tim astrofizičara koristio je noviji i unapredjeni instrument vredan oko 1,1 milijardu dolara znan kao LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) da bi otkrio gravitacione talase nastale posle sudara dve udaljene crne rupe, što je jedan od načina kako oni nastaju.

Naučnici su u obradi sirovih podataka pretvorili talase u zvuk.

Na konferenciji za novinare u Vašingtonu medijima je pušten zvuk koji oni nazivaju „cvrkut“ (chirp), odnosno signal koji su čuli 14. septembra. Signal je bio jedva primetan čak i kada je uvećan.

Naučnici su prvu indirektnu evidenciju o postojanju gravitacionih talasa pronašli tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su proračuni pokazali vrlo male promene u orbitama dve zvezde koje su se sudarale, a taj rad je jedan od onih koji su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku.

Član tog tima Čed Hana rekao je da su gravitacioni talasi „zvučni zapis univerzuma“.

Američka nacionalna fondacija za nauku odlučila je 1979. godine da odvoji novčana sredstva za Institutu za tehnologiju Kalifornije i Institutu za tehnologiju Masačusetsa da pronadju način da otkriju talase. Posle 20 godina istraživanja ovi instituti počeli su da grade dva detektora LIGO, u Henfordu i Livingstonu, koji su uključeni 2001. godine. Posle godina istraživanja bez ikakvog uspeha, naučnici su shvatili da moraju da izgrade još napredniji sistem detekcije, koji je konačno pokrenut prošlog septembra.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar