​Robot nije dobro procenio visinu pri sletanju na Mars

Evropska agencija za istraživanje svemira (ESA) objavila je podatke iz preliminarnog izveštaja i oni pokazuju da robotska sonda prošlog meseca nije uspešno sletela na Mars zbog greške kompjutera koji je čitao podatke senzora. Na visini od 3,7 kilometara „Skjapareli” je pomislio da se nalazi ispod površine. Zbog toga je prerano odbacio padobran i palio motore za kočenje. Usledio je slobodan pad i udar u Crvenu planetu brzinom od 540 kilometara na sat. Jedan američki satelit je kasnije napravio fotografiju nastalog kratera i uništene letelice, preneo je Bi-Bi-Si.

Foto: Beta

Foto: Beta

Dejvid Paker, direktor ESA za letove i robotska istraživanja, rekao je da su ovo preliminarni rezultati tehničke istrage i da će imati kompletnu sliku u januaru, kada nezavisni istražni odbor bude sastavio svoj izveštaj.

„Ipak, naučili smo mnogo toga od ’Skjaparelija’, što će direktno doprineti drugoj misiji koju spremamo sa međunarodnim partnerima za 2020. godinu”, rekao je Parker.

Robot vredan 230 miliona evra, nazvan po italijanskom astronomu Đovaniju Skjapareliju, predstavljao je prvi deo Esinog programa „Egzo Mars”, zajedničkog poduhvata sa Rusima, čiji je cilj da traga za dokazima prošlog i sadašnjeg života na Crvenoj planeti. Robot težak 600 kilograma zamišljen je kao demonstrator tehnologije koja bi trebalo da se koristi za četiri godine u mnogo ambicioznijem projektu spuštanja rovera sa šest točkova na Mars.

Za inženjere je značajno to što su mnogi ključni sistemi prilikom spuštanja radili po planu. Padobran se otvorio na visini od 12 kilometara pri brzini od 1.730 kilometara na čas. I toplotni štit, izbačen na visini od 7,3 kilometra da zaštiti letelicu od visokih temperatura (1.500 Celzijusovih stepeni) pri ulasku u atmosferu, obavio je dobar posao. Nažalost, onda je u redosledu spuštanja nešto krenulo naopako sa čitanjem podataka sa senzora. U jednom trenutku robot je čak izračunao da je sedam metara ispod površine Marsa.

Inženjeri kažu da će sada kada znaju šta je zakazalo, uspeti to da isprave za sledeću misiju.

Robot je prešao 500 miliona kilometara i stigao do Marsa 19. oktobra, odvojivši se nekoliko dana ranije od matičnog broda TGO, s kojim je lansiran u martu iz Bajkonura.

Da je sve završeno kako treba, to bi bilo prvo uspešno sletanje na Mars za Evropljane. Do sada je samo američka Nasa uspešno izvodila eksperimente na površini Marsa. Evropa je pre 13 godina izgubila i lender „Bigl 2”, koji je uspešno sleteo, ali je odmah prestao da radi.

Modul TGO i dalje kruži oko Crvene planete i spreman je za prva posmatranja ovih dana, dok velike naučne eksperimente počinje tek 2018. godine. Na njemu je sonda koja će pokušati da „nanjuši” metan, gas koji je na Zemlji tesno povezan sa životom, a naučnici veruju da ga na Marsu možda ima od mikroorganizama koji su izumrli ili su još živi. Tragovi ovog gasa su prvi put otkriveni na Crvenoj planeti pre više od deset godina.

(J. J. K., Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake