Kako ćemo živeti 2050. godine?

Novinari uglednog „The Economista“ prognoziraju u 20 poglavlja uzbudljive knjige „Megapromena“ kako će izgledati život na Zemlji na polovini 21. veka.

Prilično je teško izraditi i preciznu prognozu vremena za nedelju dana unapred, a kamoli predvideti kako će svet izgledati za 34 godine. Ipak, upravo to je učinila grupa od dvadeset vrsnih novinara The Economista napisavši knjigu“Megapromena“. Knjiga je podeljena na 20 poglavlja od kojih je svako pisao drugi autor. A prema njihovim tvrdnjama, budućnost koja nas čeka potpuno će promeniti svet kakav danas poznajemo.

Na svetu će biti 9 milijardi ljudi, Kina će, gledano po prosečnoj starosti stanovništva, biti jedna od najstarijih zemalja sveta, Nigerija će po broju stanovnika prestići SAD… Strane jezike više gotovo niko neće učiti, ali će komunikacija među ljudima biti lakša nego ikada zbog brzog razvoja elektronskih prevodilaca. Putovanja će trajati kao i danas, ali za njima, bar u poslovne svrhe, neće biti potrebe jer će se sastanci dogovarati u virtualnim sobama, a žene će napokon postati potpuno ravnopravne, čak i u zemljama gde su danas osobe drugog reda poput Saudijske Arabije ili Pakistana…

Do 2050. godine stanovništvo planete će eksplodirati. Trebalo je 250 hiljada godina da ljudska populacija na planeti dođe do broja od jedne milijarde, ali između 6-milijarditog stanovnika zemlje rođenog 1999. u Sarajevu i 7-milijarditog stanovnika rođenog 2011. u Indiji prošlo je samo 12 godina. Za tri i po decenije stanovništvo sveta brojaće 9 milijardi ljudi, a najviše će ih biti u Indiji, oko 1,7 milijardi. Indija će imati više stanovnika od Kine, koja će svoj maksimum od 1,4 milijarde dosegnuti već za 10 godina, nakon čega će taj broj početi da pada. Azija će 2050. biti najnaseljeniji kontinent na kome će živeti više od polovine čovečanstva, a Afrika će biti trostruko brojnija od gusto naseljene Evrope.

Nastavak je trenda eksplozije populacijskog rasta afričkih zemalja koji je počeo pre nekoliko decenija. Početkom sedamdesetih Tanzanija je imala 14 miliona stanovnika, a danas ima 139 miliona. Nigerija, kojoj se predviđa da će 2050. biti četvrta zemlja po broju stanovnika na svetu, godine 1970. brojala je 59 miliona stanovnika, a za 35 godina imaće ih 389 miliona.

Oko 70 odsto čovečanstva tada će živeti u gradovima, na planeti će biti više od 400 megagradova sa više od 10 miliona stanovnika. Ljudi će u proseku biti sve stariji. Dok je danas prosečna starost ljudskog bića 28 godina, 2050. taj će prosek iznositi 38 godina, dok će prosečna životna dob preći 70 godina. Zbog toga će se promeniti način funkcionisanja država, a javne i socijalne službe suočiće se s novim problemima. Uprkos tome, zbog razvoja novih tehnologija, ali i otvaranja novih tržišta, smanjiće se jaz između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja današnjeg sveta. Prosečna primanja, a sa njima i kupovna moć stanovništva, brže će rasti u zemljama Afrike i Azije nego u ostalim delovima sveta, čime će doći do približavanja životnog standarda između zapadnog sveta i zemalja u razvoju. Predviđa se i da će prosečna žena u Indiji rađati 2,5 dece tokom životnog veka, umesto desetak kao danas.

Promeniće se i odnos prema religiji. Ne toliko u zapadnom svetu gde će privrženost Crkvi ostati na više ili manje istom nivou na kojoj je i sada, već u zemljama Bliskog istoka, središnje Afrike i jugoistočne Azije. ISIL i njegovi šerijatski zakoni danas su stvarnost u tom delu sveta, ali takav pristup veri do 2050. će, prema tvrdnjama autora, znatno oslabiti.

Nestanak privatnosti

Promeniće se i medicina, a zdravstvena zaštita neće ni blizu biti nalik današnjoj. Kompanije razvijaju nove tehnologije koje će zdravstvenu negu učiniti jeftinijom i pristupačnijom, a nastoji se i otključati tajne genetskog koda, odnosno sekvencionirati ljudski genom kako bi se uvele nove metode lečenja danas smrtonosnih bolesti. Bolesti koje danas odnose milione života u nerazvijenim delovima sveta biće iskorenjene ili na ivici nestanka. Tome će uveliko doprineti nova vrsta vakcina koje nije potrebno držati na hladnom tokom transporta, što će olakšati njihovu dopremu i u najzabačenije delove sveta. HIV će postati hronična, a ne smrtonosna bolest, a vrlo verovatno biće pronađena i vakcina koja će sprečavati širenje zaraze. Ipak, najviše zabrinjavaju bolesti koje još ne postoje, a koje će se do 2050. zasigurno razbuktati. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 1970-ih do danas svake godine nastane jedna nova, do tada nepoznata smrtonosna bolest, a pitanje je kada će se pojaviti jedna od vrsta koja bi se mogla pretvoriti u pandemiju.

Kao što će se razvijati medicina, tako će se razvijati i položaj žena u svetu. I danas je položaj žena znatno lošiji, čak i u zapadnom svetu. Globalno gledano, u parlamentima danas manje od 20 odsto zastupnika čine žene, a u SAD-u je situacija i gora od proseka. U Kongresu danas sedi samo 17 odsto žena. Uz to, žene su ravnopravne po zakonu, ali realno ne i po novcu koji primaju za svoj rad. Sve to biće promenjeno do 2050., ne samo zbog promene svesti i lakšeg prihvatanja žena kao potpuno ravnopravnih članica društva, već i zbog razvoja tehnologije koja će gotovo potpuno eliminisati potrebu za kućanim poslovima. Njih će obavljati visokosofisticirani kućni uređaji, svojevrsni specijalizovani roboti, baš kao što danas postoje robotski usisavači za prašinu koji sobu čiste najčešće tokom noći, dok njihovi vlasnici spavaju.

Prilično je verovatno da će do 2050. u većini bogatih zemalja žene činiti polovinu članova odbora u velikim kompanijama, ali malo je manje jasno kako će do toga doći: pomoću zakonskih odredbi ili bez njih. Sa zakonskim kvotama ili bez njih, u sledećim će decenijama potreba kompanija za privlačenjem najtalentovanijih u svoje redove sigurno pomoći u izjednačavanju udela žena i muškaraca u upravnim odborima. Žene već sada nadmašuju muškarce u visokoškolskom obrazovanju, a u „ratu talenata“ na budućem tržištu rada uspeh će postići visokoobrazovane žene.

Te 2050. godine i slika ljudskih odnosa, međusobne komunikacije i povezanosti biće potpuno drugačija nego danas. U ovom trenutku Fejsbuk ima 1,44 milijarde korisnika, a veruje se da će za 35 godina više od polovine čovečanstva imati aktivne profile na najvećoj društvenoj mreži. Uz to, pojaviće se još cijeli niz specijalizovanih kompjuterskih servisa koji će biti usmereni prema njihovim interesima i životnim navikama. Sumnjičavost prema privatnosti na mreži gotovo će potpuno nestati ili će biti znatno manja nego sada. To je proces koji traje već nekoliko godina, a koji će do 2050. biti potpuno usvojen. Naime, još do pre desetak godina korisnici tadašnjih čet soba i foruma nikada se nisu prijavljivali sa svojim pravim imenima, ali situacija je sada potpuno drugačija. Većina profila na Fejsbuku i Tviteru predstavlja prave osobe, s punim imenom i prezimenom, fotografijom, neretko i adresom, a podstiče se i prikazivanje odnosa s drugim članovima poput brata, sestre ili bračnog partnera, kako bi svako mogao lakše da shvati međusobne odnose na mreži. Privatnost sve više pada u drugi plan, pogotovo s pojavom servisa poput Forskvera ili Gouvelija koji već danas u realnom vremenu označavaju gde se pojedini korisnik nalazi. Biće uklonjen i svojevrsni generacijski jaz koji je danas prisutan na društvenim mrežama. Samo desetak odsto starijih od 60 godina ima danas profil na Fejsbuku, ali 2050. to će biti sasvim uobičajeno.

Velik razvoj i bujanje interneta na kome će velika većina podataka biti postavljena po sistemu oblaka, kako bi korisnik mogao svojim podacima i datotekama pristupiti sa svog računara ili pametnog telefona, dovešće do još jedne stvari. Masovne zajedničke inteligencije. Baš kao što sada stotine hiljada ljudi širom sveta uređuju Vikipediju pišući članke iz područja u kojima su eksperti i o čemu nešto znaju, do 2050. to će biti znatno prošireno. Stotine hiljada ljudi uređivaće zajedno medicinske ili mašinske leksikone, a internet će, plasiranjem ideja i marketingom, imati ogroman uticaj na formiranje političke slike celog sveta.

I na političkom planu očekuju se znatne promene. Prema predviđanjima geopolitičkih novinara Economista, zapadne zemlje pašće lestvicu-dve niže po pitanju ljudskih sloboda, ali s druge strane ljudske slobode će znatno narasti u zemljama Afrike, Bliskog istoka, jugoistočne Azije i Latinske Amerike. Jednostavno rečeno, zemlje koje danas znamo kao (polu)diktature znatno će napredovati u slobodi govora i javnog delovanja koje garantuju građanima.

Posebno značajan biće napredak nauka. Ali ne svih.

„Budućnost pripada biologiji. Hemija je, kao intelektualna disciplina, iscrpljena. Periodični sistem proširio se na područja gde se životni vek atoma meri u sekundama. Više neće biti hemijskih iznenađenja“, tvrdi Džefri Kar koji je u knjizi obradio područje razvoja nauke.

Naći ćemo novi život

Zato je biologija novo, potpuno neistraženo područje gde nas čekaju velika otkrića. Biologija će se povezati s nanonaukom i informatikom, što će dovesti do velikih, danas gotovo nezamislivih otkrića. Vrlo je verovatno da će ljudi do 2050. uspeti da ožive do sada izumrle vrste biljaka i životinja, da će biti otkrivene nove bakterije koje, sumnja se, žive duboko u unutrašnjosti planeta, kao i da će biologija pružiti sve potrebne odgovore za razumevanje jednog prirodnog fenomena o kom se još ništa ne zna – svesti.

U pogledu svemirskih istraživanja ne treba očekivati značajnije pokušaje naseljavanja drugih planeta, ali nauka će se temeljiti na jednom od temeljnih pitanja – kako je nastao život na Zemlji?

„Ujedno, s prilično velikom verovatnoćom može se tvrditi da će do 2050. godine ljudi otkriti još neki oblik života u svemiru. Verovatno će to biti neki jednostavni organizmi, ali biće potvrđeno da nismo sami“, kaže Kar. U smislu industrijalizacije, proizvodnje i gospodarstva, očekuje nas znatno veća globalizacija nego sada. Naime, vodeći ekonomisti drže da sadašnji stupanj globalizacije nije ni približno veliki kako se čini. Samo tri odsto ljudi danas živi van svoje zemlje rođenja, samo dva odsto studenata studira na univerzitetima u inostranstvu. Današnje stanje je bliže „poluglobalizaciji“, ali to će uskoro biti promenjeno uprkos svim otporima javnosti. Danas su države nezavisnije nego u prošlosti, izvoznički lobiji su moćniji, a sporazumi pružaju veću stabilnost, tvrde novinari Ekonomista predviđajući da će svet ipak izgledati znatno vedrije i optimističnije za 35 godina. Bićemo bogatiji, zdraviji, povezaniji, produktivniji, inovativniji, održiviji… Isplati se dočekati tu 2050.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.