Šta se sprema u nauci u narednih pet godina?

Povratak mladih istraživača koji su doktorirali na stranim univerzitetima i finansiranje manjih projekata kojima rukovode, uvođenje istraživačkih viza, drugačija mreža naučnih institucija, finansiranje na osnovu uspeha, posebno u međunarodnom okruženju i na osnovu ocene stranih stručnjaka…

Ovo su samo neki od planova Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, zacrtani u Nacrtu Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period od 2016. do 2020. godine. O ovom dokumentu okončana je javna rasprava, a primedbe i predlozi se sistematizuju.

Foto: mwooten/Pixabay.com

Foto: mwooten/Pixabay.com

Kako je izjavila državni sekretar Ministarstva prosvete prof. dr Vera Dondur, izmenjeni tekst Nacrta će biti potom poslat na razmatranje drugim ministarstvima i Evropskoj komisiji, a zatim ide na vladu.

– U onim oblastima u kojima smo dobri želimo da budemo još bolji i prepoznati u celom svetu. Želimo da istraživanja budu primenjena gde god je to moguće, da privreda od toga ima korist. Tačno je da su sredstva za nauku ostala na istom nivou kao i do sada, ali postoji želja da ona budu veća. Sada je stvar akcionog plana kako ćemo da obezbedimo da ona budu veća – rekao je ministar prosvete dr Srđan Verbić prilikom javne rasprave u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Predviđeno je da vlada do 1. jula sledeće godine utvrdi Akcioni plan za sprovođenje ove strategije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupno učešće izdvajanja za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu Srbije je ispod jedan odsto i još uvek je znatno ispod evropskog proseka koji je 2,06 procenata. Budžetska sredstva namenjena za istraživanje i razvoj su prema Strategiji 2010–2015. trebala neprekidno da rastu i da u 2014. godine dostignu 0,9 odsto BDP, što nije realizovano.

Slabo investiranje u nauku je, inače, glavni kamen spoticanja na liniji Ministarstvo prosvete – 14.000 istraživača koliko ih ima u Srbiji. To je i bio razlog za nedavni protest naučnika ispred vlade, koji su osim na niske plate (u proseku oko 400 evra), podsetili i da je malo mladih istraživača, da je ukinuto Ministarstvo nauke i da je sada nauka kao sektor pri Ministarstvu prosvete neprepoznatljiva.

Predsednica Sindikata nauke dr Đurđica Jovović, kao i dr Zoran Petrović, donedavno predsednik Zajednice instituta Srbije, često ističu da su naučnici u Srbiji već dugo nezadovoljni statusom.

– Glavni problem je u projektnom finansiranju, jer to podrazumeva da naučni radnici imaju tretman honorarnih radnika, iako smo svi zaposleni i radimo u skladu sa Zakonom o radu – kaže Jovović.

Dosadašnja praksa je bila da su se naučnici u institutima javljali sa svojim projektima na konkurs Ministarstva prosvete i tako dobijali sredstva i za projekte i plate. Prolaznost projekata na konkursu bila je praktično 100 odsto. Zbog usklađivanja sa pravilima EU i planovima zacrtanim u Strategiji, sada bi trebalo da bude duplo manja, odnosno da prolaze samo najbolji.

– Baziranje celokupne nauke na jednom jedinom konkursu iz državnog budžeta predstavlja pre svega lošu naviku. Kako bi konkurse učinili kompetitivnijim, a projekte dinamičnijim i kvalitetnijim, moramo da pružimo priliku istraživačima da češće predlažu projekte na više manjih konkursa – smatra ministar Verbić.

Kako će sve ovo da izgleda u budućnosti? Strategija, recimo, predviđa formiranje istraživačko-razvojnih klastera, koji će biti nove strukture koje obuhvataju naučnoistraživačke organizacije, fakultete i institute, privredne organizacije, javna preduzeća, državne institucije… Prvi ovakav vid organizovanja će biti primenjen u sektoru energetike.

Uvešće se periodično međunarodno vrednovanje kompletnog istraživačkog sistema. To znači da će u akreditaciji univerziteta učestvovati međunarodni eksperti, a stručnjaci iz inostranstva učestvovaće i u ocenjivanju rada instituta.

Predviđena je reforma mreže naučnih institucija (koja podrazumeva racionalizaciju) i nov model finansiranja, koji će biti kombinacija projektnog i istitucionalnog finansiranja. U prvoj fazi, već od sledeće godine, veću finansijsku podršku će tako imati projekti koji po oceni međunarodnih recenzenata dobiju višu ocenu uspešnosti. Prioritet u ulaganju sredstava za opremu takođe će imati grupe sa međunarodnim uspehom i projekti koji su eksperimentalno orijentisani.

Biće usvojen novi Akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa za ciklus istraživanja 2016–2020. Posebna pažnja biće posvećena promeni propisa koji ograničavaju stručni boravak naših istraživača u inostranstvu u trajanju dužem od 3 meseca. Insistiraće se na uvođenju istraživačkih viza.

Kako bi se obezbedila podrška sprovođenju Strategije i saradnja između instituta, privrede, države, preduzeća, univerziteta…, predviđeno je da se formira Savet za razvoj i inovacije, na čijem čelu bi bio predsednik vlade, a članove bi činili ministri resornih ministarstava, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednik Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.

(Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar