Potraga za Ajnštajnovim talasima

Foto: Beta

Na severu Italije uskoro bi trebalo da bude pokrenut veliki eksperiment koji bi u slučaju uspeha obezbedio da jedno od najvećih predviđanja Alberta Ajnštajna, izneto pre sto godina, prvi put bude direktno opaženo, piše danas Bi-Bi-Si (BBC).

U slučaju neuspeha, međutim, možda će biti potrebno da se preispitaju zakoni fizike.

U eksperimentu „Unapređeni Virgo“ (Advanced Virgo) u Evropskoj gravitacionoj opservatoriji pokušaće se da se uhvati jedan od najneuhvatljivijih astrofizičkih fenomena.

Ajnštajn je na današnji dan pre sto godina Pruskoj akademiji nauka predstavio konačnu verziju svojih jednačina polja koje stoje u osnovi njegove opšte teorije relativnosti – stuba moderne fizike koji je promenio naše razumevanje prostora, vremena i gravitacije, navodi BBC.

Na osnovu te teorije moguće je razumeti mnoge pojave, poput širenja svemira, kretanja planeta i postojanja crnih rupa. Ajnštajn je, međutim, pretpostavio postojanje gravitacionih talasa, u suštini talasa energije koji deformišu vreme-prostor.

Svaki predmet s masom dok je u pokretu može stvarati gravitacione talase i što je veća masa i dramatičnije kretanje, to su talasi veći. Ajnštajn je pretpostavio da je svemir preplavljen njima.

Astronomi su dosad pronašli indirektnu evidenciju postojanja gravitacionih talasa, ali još nisu direktno opaženi.

„Imamo mogućnost da prvi put detektujemo gravitacione talase na Zemlji“, rekao je Franko Fraskoni s Univerziteta u Pizi, koji učestvuju u međunarodnom timu Virgo.

Fraskoni je rekao da bi uspehom eksperimenta bilo „jasno pokazano da je ono što je Ajnštajn rekao pre 100 godina apsolutno tačno“.

On je dodao da je tehnologija koja omogućava detektovanje gravitacionih talasa danas dostupna.

„Tokom proteklih 10 godina, razvili smo veoma sofisticiranu tehnologiju da napravimo takvu vrstu  interferometra“, rekao je Fraskoni.

Naučnici u eksperimentu pokušavaju da uoče male deformacije koje nastaju prilikom prolaska gravitacionih talasa krozu Zemlju, uz nadu da će zabeležiti one koji dolaze iz silovitih svemirskih događaja poput eksplodiranja zvezda ili sudaranja crnih rupa.

Virgo eksperiment se izvodi od 2007, ali dosad nije bilo uspeha, kao ni među američkim naučnicima u eksperimentu Ligo (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory).

Interferometri Ligo i Virgo su prošli kroz skupe procese unapređenja, pa se timovi koji rade na njima nadaju uspehu u detektovanju gravitacionih talasa.

Virgo detektor čine dva identična tunela od tri kilometra u obliku slova L. U njima se stvara laserski zrak koji se deli na dva dela – jedna polovina ide kroz jedan, druga polovina kroz drugi tunel.

Ogledala na krajevima tunela snopove vraćaju tamo-amo više puta, dok se ne sjedine. Gravitacioni talasi, u slučaju da prođu kroz te tunele, trebalo bi da poremete te talase što dalje detektori treba da zabeleže.

Unapređeni Ligo (Advanced Ligo) već radi, a naučnici u Evropi se nadaju da će Virgo biti spreman da se uključi do kraja godine. Timovi koji rade na njima se nadaju da bi do 1. janaura 2017. mogli da objave veliki napredak.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar