Velika korist od otvorenih podataka

Kada se Britanac zapita gde završava porez koji plaća, konkretan odgovor naći će na sajtu „Gde ide moj novac“. Tamo je grafički jasno prikazano da su najveća izdvajanja za socijalnu negu, zdravstvo i državnu upravu, pa tek onda za obrazovanje i vojsku.

Foto: Beta

Foto: Beta

Svaki zaljubljenik u svemir bilo gde u svetu može slobodno da istražuje obimnu arhivu američke agencije NASA, koja je na internet stavila slike Marsa.

Obe ove platforme i mnoge slične zasnovane su na konceptu otvorenih podataka. Za razliku od poverljivih podataka o ličnosti, pod ovim pojmom podrazumevaju se baze anonimiziranih podataka slobodnih za preuzimanje i kombinovanje sa drugim podacima za potrebe građana, kompanija, naučnih ustanova… Oni su i sredstvo za bolju kontrolu vlasti i veću transparentnost.

Uglavnom ih objavljuju javne institucije koje prikupljaju ogromne količine podataka: o stanovništvu, vremenu, saobraćaju, međunarodnoj trgovini i sl. Dostupni u formatima koje je moguće računarski obrađivati i analizirati, oni postaju moćan alat za razvoj ekonomije i zapošljavanja, a kreativnom upotrebom podataka stvara se nova vrednost za građane. Na primer, da se kroz aplikaciju koja koristi podatke agencije za zaštitu životne sredine izračuna i predvidi koncentracija alergena u vazduhu. Ili da se kombinovanjem više baza pronađe neki lek, ali i mapa apoteka u okolini koje nude najbolje cene.

Zašto su nam važni otvoreni podaci bila je tema skupa koji su u okviru nedelje parlamentarizma pre nekoliko dana organizovali Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost i Registar nacionalnog internet domena Srbije.

Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, izneo je procene da država koja otvori podatke ima rast BDP do dva odsto, i da za isto toliko pada i nezaposlenost.

U digitalnom svetu u kome živimo, zemlje su počele da prepoznaju vrednost podataka koje prikupljaju. Amerikanci su svetski, a Britanci evropski lideri u ovoj oblasti.

– U Srbiji Ministarstvo prosvete prednjači u otvaranju podataka jer su prepoznali internu potrebu za tim, ali neko se dosetio da na osnovu javno dostupnih podatka o udžbenicima za sve škole napravi aplikaciju koja je roditeljima omogućila da naruče udžbenike i dobiju ih na adresu po istoj ceni kao u knjižari – navela je kao jedan od dobrih primera Irena Cerović iz Programa UN za razvoj (UNDP).

U pilot programima u saradnji sa UNDP baze su otvorili i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za javne nabavke, Agencija za lekove i Agencija za zaštitu životne sredine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka objavio je početkom godine portal sa otvorenim podacima, dajući pristup svim podacima koje ova nezavisna institucija poseduje.

Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse u fondaciji „Šer“ rekao je da Srbija i dalje nema poseban pravni okvir za otvorene podatke, ali sreća je da on postoji na nivou EU koja nam je uzor.

– Novi svetski ekonomski poredak podrazumeva društvo zasnovano na podacima. Lično imam mnogo rezervi prema tom ekonomskom poretku i možemo ga dovoditi u pitanje, ali ipak svi koji ostanu van njega i ne iskoriste podatke kao ekonomsku vrednosti ostaće ne treći nego četvrti svet – dodao je Krivokapić i naglasio da mora da se održi visoka svest potrebe za bezbednošću i privatnošću u procesu otvaranja podataka.

Aplikacija bira zanimanje

U Velikoj Britaniji postoji aplikacija koja đacima i njihovim roditeljima omogućava da na osnovu ocena predvide kako bi prošli u okolnim višim školama i koledžima, koristeći otvorene podatke Ministarstva obrazovanja o tome kako su u daljem školovanju prošli učenici sa sličnim ocenama. Cilj je da se izbegne da veliki broj đaka napusti školu zato što nisu izabrali odgovarajući profil. Aplikacija takođe pokazuje koji su im univerziteti kasnije na raspolaganju, koja radna mesta i s kolikom platom, ako ih završe.

(Jelena Kavaja, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar