Ćutljivi ste i povučeni?

Ima onih koji su stidljivi pa zato ne prilaze drugima, ili su jednostavno ćutljivi, povučeni, i nisu skloni druženju. Takve osobe neretko budu viđene na potpuno pogrešan način, kao nešto što uopšte nisu, jer ljudi, u nedostatku informacija, smisle sve i svašta.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Tako će stidljive osobe od svojih vršnjaka često biti smatrane uobraženim, kao da sve posmatraju s visine i niko im nije dovoljno dobar da bi s njime pričali. I takav neprijateljski stav se oseti, i neretko navede stidljive da se još više povuku u sebe. Ako im je ranije bilo teško da se otvore i priđu nekom, kad osete da ih gledaju s neodobravanjem i neprijateljski, biće im još teže, naročito jer nemaju nikakvu ideju zašto ih oni iz njihovog razreda ili komšiluka tako gledaju, kad nikome nisu ništa loše uradili, neretko im ništa loše nisu ni pomislili.

Što se onih koji su ćutljivi, povučeni i nedruželjubivi tiče, njima neretko „nalepe“ još i gore „etikete“, nekada i njih smatraju uobraženim, a nekada i mračnim, opasnim, osobama kojima se nikako ne treba zamerati jer ne znate šta bi sve mogli da vam urade, ne znate šta misle kad tako stalno ćute… A te ćutljive osobe su najčešće nenasilne, ne misle nikome ništa loše, nisu uopšte mračne, imaju neke svoje stvari kojima se zanimaju (knjige, muzika, filmovi, kompjuterske igre, možda nešto treniraju, možda ih zanima neka nauka – mnogo je toga čime bi se mogli zanimati, baš kao i svi ostali) i jednostavno ne osećaju neku naročitu potrebu za društvom niti za razgovorima.

Ljudi se plaše onoga što im je nepoznato. A kad je neko stidljiv ili ćutljiv i povučen u sebe (ne zbog stidljivosti, već zato što ne oseća potrebu za društvom, ili možda nema potrebu za društvom iz razreda već se negde drugde druži s nekim drugim ljudima, recimo, s onima koji se zanimaju za istu nauku kao i on ili ona), okolina ne zna ništa o njima, pa ne zna šta ni da misli o njima. I proradi im mašta i strah od onoga što ne znaju i što se razlikuje od njih, pa nekad dobiju najneverovatnije moguće ideje, i steknu krajnje negativno mišljenje o osobi o kojoj zapravo skoro ništa ne znaju (ako su s njom u razredu, znaju kako se zove i kakav je đak, i to je otprilike to). I vama se onda čini da ste sigurno suviše nezanimljivi okolini da bi uopšte pričali o vama, i dođe vam kao veliko iznenađenje kad saznate da misle da ste nekakav sektaš, narkoman, da u svom podrumu žrtvujete ulične pse i mačke ili komšijske mezimce…

Za one koji nepoverljivo posmatraju stidljive ili ćutljive: uzmite u obzir to da o njima ne znate ništa, i ne formirajte mišljenje o tim osobama na osnovu glasina ili sumanutih pretpostavki – ili im priđite i razgovarajte s njima, ili prihvatite činjenicu da o tim osobama ne znate ni dobro ni loše. A za one koji su stidljivi ili samo ćutljivi: uzmite u obzir to da će ljudi svašta pričati o vama ako ni s kim ne pričate i ne mogu da „provale“ kakvi ste stvarno, i da bi neki, iz straha od nepoznatog, mogli i da postanu agresivni. Ako vas to ne zanima i nameravate jednostavno da ih ignorišete, to je vaše pravo; u suprotnom, bar povremeno popričajte s nekim, koliko da mogu da vide da niti ste uobraženi niti krijete ko zna kakve mračne tajne (ako vas, recimo, interesuje samo kvantna fizika, možda će vas smatrati čudakom koji se samo za neku tamo fiziku interesuje, ali nećete više biti ko zna kakav mračni lik).

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Nataša Gajić

    Jedna „čudakinja“ vas prati i kaže da ste dobri u onome što radite, bar koliko je ona u stanju to da primijeti ili koliko ste joj vi to dopustili; da dopre do vas.

  • Marko S

    Za fiziku ste potrefili. Nisam bas fan kvantne mehanike, ali za poglede sa visine i takve dojmove da sam ostavljao na ljude, pa i nije baš tačno. Čudno je da ja malo govorim, ali to ne znači da malo razmišljam; međutim, iako umem dobro da razmišljam, ne znači da sam sretan. Ljudi su društvena bića i inteligencija se počela razvijati sa sve boljim komunikacijama članova grupe ili prvobitnih družina. Međutim, paradoksalno je da postoje ćutljivci i ljudi povučeni u sebe, i to baš u ovakvom vremenu gde se sve oslanja na brzinu protoka informacija i na sve veće mreže komunikacija. Sva trka života ide u tim smerovima. Pa gde su sad ti ljudi kao i ja u celoj toj priči? Problem je što želim da se otvorim, međutim, osećaj je kao da sam zarobljen između debelih zidova, zaustavljen snažnim kočnicama, pa svi pokušaji postaju neprijatni.

Ostavite komentar