Kome da verujem?


Pročitali ste, čuli u školi, u televizijskim emisijama – kad god su škakljive teme na dnevnom redu, završna poruka glasi "razgovarajte o tome sa roditeljima, profesorima, stručnjacima ili drugim starijim osobama od poverenja koje će vam dati najbolji savet".
Ali ko su te osobe od poverenja? Kako da znate da li možete nekome da verujete? Ponekad razgovor sa drugim tinejdžerima u koje zaista imate poverenja nije dovoljan. Razgovor o osetljivim pitanjima sa roditeljima može izgledati zastrašujuće, sa profesorima teško da možete uspostaviti komunikaciju na nivou drugačijem od onog koji je uobičajen tokom nastave, a pametno je pronaći nekoga kome biste se poverili.
Prvo, verujte svom instinktu. Ako izgleda da se osoba previše trudi kako bi stekla vaše poverenje, moguće je da se ne rukovodi onim što bi za vas bilo najbolje. Sa druge strane, osobe koje se ponašaju previše "ortački" ne moraju biti dobri savetnici, jer je sve što uradite ili kažete za te osobe sasvim dobro.
Ukoliko imate nedoumice u vezi s osobom kojoj biste se poverili, razmislite o ovim pitanjima:

  • Da li je osoba koju pitate za savet direktno zainteresovana za rešavanje problema; može li na taj način nešto dobiti ili izgubiti?
  • Da li se istinski zanima za više od jednog aspekta vašeg života?
  • Osećate li da vas poštuje zbog vas samih?
  • Da li vi tu osobu poštujete?
  • Da li živi onako kako biste i vi voleli da živite?
  • Da li su vaše vrednosti jednake ili bar slične?
  • Nalazi li dovoljno vremena za vas?
  • Imate li normalan odnos sa tom osobom ili često razrešavate neke nesporazume?
  • Da li vam unutrašnji glasić kaže da toj osobi možete verovati?

    Upitajte se da li je to osoba koja vam se istinski dopada ili je neko kome biste vi želeli da se dopadnete? Ako samo želite da se svidite toj osobi, moguće je da vam ona neće biti najbolji savetnik. Naprosto, bićete u iskušenju da joj udovoljite. Ili, što je još verovatnije, nećete moći da donesete jasan sud o tome da li vas poštuje kao osobu ili ne, a samim tim i uzima li u obzir ozbiljnost problema.

    Pretpostavljate li da bi se ta osoba mogla uznemiriti ili razočarati zbog toga što niste poslušali njen savet, ako vas ohrabruje na ono što se vama čini lošim (laganje, nemoralne odluke, prećutkivanje…), onda to verovatno nije osoba koja vam može pružiti istinsku emocionalnu podršku kakva vam treba.

    U najboljem slučaju, ta osoba bi trebalo da vam pomogne da naučite da verujete sebi i donosite odluke samostalno, sagledavajući i pozitivne i negativne aspekte svojih odluka. Na kraju, zapamtite da odrasli, pa i oni koji su mudri i dobri, umeju da pogreše. Čak i ako su dobronamerni, ukoliko vam se čini da je njihov savet pogrešan, verovatno se ne varate.

Ostavite komentar

Ostavite komentar