„Ne mogu ja to!“

Veoma često se desi da za nešto pomislite da to ne možete da uradite. Sad, ako pomislite da vam ne mogu izrasti krila pa da poletite kao ptica, u pravu ste, ali u najvećem broju slučajeva, uz dovoljno truda i upornosti, stvari je moguće izvesti. Nije uvek lako, ali nije ni nemoguće.
Najčešće je problem u motivaciji. Da, ako "krepate" od truda oko nečega, uspeće vam, ali da li vam je zaista stalo do toga da to uradite? Vama lično, ne vašim prijateljima, roditeljima, rodbini, nastavnicima? Ako radite nešto samo zato da biste nekom udovoljili, a ta stvar vam se zaista uopšte, ali uopšte, ne radi, sve u vezi s tim činiće vam se teško, naporno, neizvodljivo.
Nekada upadnemo u zamku zavaravanja sebe. Želimo nekom da udovoljimo, ili bar da nam taj neko ne zvoca i ne smara nas, ili nam taj neko nabacuje osećanje krivice ("Ja za tebe radim hiljadu stvari, žrtvujem se, a ti ni toliko ne možeš"), i onda se desi da ni sami sebi nismo u stanju da priznamo da nešto zapravo ne želimo da uradimo; da nam nije stvarno stalo da to postignemo.
Stara izreka kaže da se sve može kad se hoće. Ne treba je baš bukvalno shvatiti, ali uglavnom stvarno jeste tako. I zato je prvi korak kada nešto treba da uradite da nađete dobar razlog da to postignete. Razlog koji je vama lično dobar, koji vama lično nešto stvarno znači (ako vam neko stalno zvoca oko ovoga ili onoga, postići nešto samo da tu osobu skinete s vrata neće vam se činiti vrednim truda, jer će ta osoba onda samo naći nešto novo oko čega će vas "smarati"; dakle, potrebno je naći bolji razlog od toga). Ne možete da nađete dovoljno dobar razlog za toliko gnjavaže? Dozvoljeno je izmisliti ga, na neki način potkupiti sebe. Obećajte sebi neku nagradu jednom kad to uspešno obavite, napravite od te stvari neku vrstu igre sa samim sobom ("e nećeš dobiti to-i-to dok to ne postigneš"), i moglo bi se desiti da makar dodate dovoljno zabave da vam bude manje mučno da se bakćete s onim što vas zapravo ne zanima.
A zašto biste se baktali s onim što vas zapravo ne zanima? Zato što je život pun stvari koje se moraju obaviti, iako vam nije do toga, pa nije loša ideja da nađete način da to sebi olakšate, učinite zanimljivijim i zabavnijim. Pored toga, ponavljati sebi "ja to ne mogu" kvari vam raspoloženje, uništava samopouzdanje i navodi vas da se osećate kao gubitnik. Mnogo je bolji osećaj kada vam nešto uspe, čak i kada vas to nešto ne zanima preterano.
A onda tako stečenu energiju i samopouzdanje možete upotrebiti kako biste lakše postigli ono do čega vam jeste stalo, umesto da deprimirano zaključite da vam verovatno ni to neće uspeti.
Možete vi to.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Sanja Savić

    Jako sam uporna osoba i sebi kažem da sve mogu, ali često kada sam samo jednu stepenicu do cilja odustanem! Da li je to strah od uspijeha. Možda. Ali uvijek sebi kažem, pa što ću se dalje mučiti, kad sam vidjela da ja to mogu 🙂

  • Nataša Gajić

    Da, možemo mi to, ali hoćemo li, veliko je pitanje. Puni smo energije i samopouzdanja i trošimo se do krajnjih mogućnosti, a onda, skoro na cilju i pri kraju trke, ustuknemo, usporimo i povučemo se kao da u stvari ne želimo ni da stignemo stvarno, tek sad na kraju kolebamo se. Ili nam druga strana izmiče, bježi, postavlja nove zahtjeve, uništava samopouzdanje, a onda kad nam se učini da nam zauvijek izmiče i ostaje nedostižna, stane i čeka da joj se približimo. I tako u nedogled i naizmjenično, niti je kome stvarno stalo da stigne, niti drugom da bude uhvaćen. „Ne mogu ja to“, i koga?

Ostavite komentar