Ni sa kim se ne družite?

Česta predstava tinejdžera je u grupi, tinejdžer ili tinejdžerka okruženi grupom prijatelja. Međutim, ima i onih koji su sami, koji se ne druže ni sa kim, i to nije ništa nenormalno – mnogi imaju faze kada se ni sa kim ne druže.

Nekome je nezamislivo da se ni sa kim ne druži, da bude sam, ne bi to mogao da podnese. A ima i onih kojima samoća odgovara, umeju da se zabave i uživaju i sami, i ne osećaju da im je neko neophodan. Pored toga, ne radi se tu uvek samo o sklonosti ka društvu ili ka samoći, nekada ispadne da prijatelje jednostavno ne nađete.

Foto: Deannachka/Pixabay.com

Foto: Deannachka/Pixabay.com

To se naročito često dešava ako se po interesovanjima razlikujete od svoje okoline, recimo, od ostalih iz vaše škole, a ni u komšiluku nema nikog ko bi vas zanimao za druženje. Možda se razlikujete po izboru muzike, možda po izboru hobija, po ovome, onome…

Tek, razlikujete se. Možda vas zbog te različitosti vaša okolina odbacuje, a možda ni sami ne želite da im priđete, jer vas ne interesuju, ne znate šta biste pričali s njima. Ne mrzite ih, niste ni u kakvoj svađi s njima, ali vam se interesovanja toliko razlikuju da osim onog uopštenog (škola, ocene…) ne znate o čemu biste razgovarali.

Neki otkriju da im takva samoća prija. Jeste, bilo bi lepo da imaju prijatelje koji ih razumeju, koji dele njihove poglede na svet i na život i njihova interesovanja, ali mogu i sami. Mogu i sami da se bave onim što ih zanima, da uživaju u onome što vole. Drugima pak ta izolacija smeta, osećaju se užasno usamljeno, nekad čak i pokušavaju da se foliraju da su nešto što nisu kako bi se bar s nekim družili, i bilo da im to uspe ili ne, pate.

Šta da učinite? Budite svesni da niste jedini koji se tako osećaju, da niste jedini čudak ili čudakinja koji se ni sa kim ne druže. Ima ih još takvih.

Pored toga, budite svesni da to nije nešto što je trajno. U redu, u srednjoj školi koju pohađate niste našli nikoga s kime želite da se družite, ali to ne znači da će zauvek biti tako. Nećete biti u srednjoj školi do kraja života. Na fakultetu, na poslu, bilo gde, moglo bi se desiti da upoznate ljude slične vama, da konačno osetite da ste među onima koji vas razumeju, među prijateljima, da vidite da po svojim interesovanjima i stavovima uopšte niste retki, da ima još takvih ljudi. Puno takvih ljudi.

I, da li to znači da treba samo da čekate? Ne morate. Ako postoji neki klub ili udruženje u kome se ljudi bave onim što vas zanima, pridružite se tom klubu. Na internetu je takođe moguće sresti ljude koji imaju interesovanja slična vašim – neretko vidite da takvih ljudi ima širom sveta. Nećete se sa svima njima uživo sresti, možda se ni sa kim od njih nećete uživo sresti, ali ćete se osećati manje usamljeno kad imate s kim da razmenite svoje ideje.

To vam je samo takav period kad se ni sa kim ne družite. Proći će. Naći ćete prijatelje, ljude koji vas razumeju.

Ostavite komentar

Ostavite komentar