Nikad vas ne saslušaju

Veliko je zadovoljstvo kad imate drage osobe koje će vas po potrebi saslušati; nasuprot tome, ume da bude izuzetno frustrirajuće ukoliko vas oni s kojima razgovarate ama baš nikad ne saslušaju, samo bi nešto svoje da pričaju, ili im pažnja redovno odluta.
Svakome se može desiti da nekog nekad mrzi da ga sluša, ili da toliko žarko želi da ispriča svoje da nije u stanju da čeka, ili da je jednostavno odsutan, da i ne spominjemo situacije kada, kao, razgovarate s nekim, a taj neko istovremeno sluša muziku sa MP3 plejera i/ili šalje poruke mobilnim telefonom. Sve to se dešava, nekom češće, nekom ređe. Veliki problem je ako vam se to konstantno dešava, ako se osećate kao da vas niko nikada ne sasluša.
Ukoliko ste u takvoj situaciji, razmislite kako se vi sami ponašate. Da li vi pažljivo slušate druge, ili ste u mislima odsutni dok vam govore, ili ih prekidate, istovremeno slušate muziku pa ih i ne čujete dobro, ili primate i šaljete poruke preko mobilnog telefona i toliko ste usredsređeni na to da zapravo i ne znate šta vam je sagovornik rekao? Ako vi ne slušate druge, teško da možete očekivati da neko bude voljan da sasluša vas.
Ne radi se o tome, zaista pažljivo slušate, nije da samo čekate svoj red da govorite? Onda razmislite o tome kako pričate to što pričate. Da li ste u stanju da kratko i jasno izložite to što imate, ili počnete s nečim konkretnim, pa nastavite s nečim drugim, pređete na nešto treće, i ono što bi trebalo da bude razgovor pretvori se u vaš monolog o svemu što vam padne na pamet? Ume da bude prilično teško odrediti da li se tako ponašate, jer je malo ko svestan da to radi. Zato, za svaki slučaj, pitajte svoje sagovornike o tome, da li se "rasplinjavate" u toku razgovora, da li je lako pratiti ono što govorite, ili delujete kao da se "gubite". Pažljivo odaberite one koje ćete pitati, i zamolite ih da budu iskreni prema vama. Ako ispadne da je tako, počnite da vežbate da jasno i koncizno izložite svoje misli – malo ko ima strpljenja da sluša vaš polučasovni monolog koji prati tok vaše svesti.
Apsolutno ste sigurni da se ne radi ni o tome, čak ste i premeravali koliko vam je potrebno da nešto kažete, stvarno sve vrlo kratko i jasno izložite, ne "gušite" nikog? Onda je moguće da ste među pogrešnim ljudima, među onima koji ne žele da vas slušaju. Kada primetite da vas ne slušaju, ili ako vas svaki čas prekidaju, možete pokušati blagim dodirom da im skrente pažnju na sebe, kao i da ih zamolite da vas saslušaju. Druga mogućnost jeste da, kad vas ne slušaju, jednostavno ućutite i pustite ih da kažu svoje (ako pričaju) ili da ćutite i čekate da primete da ništa ne govorite. Ama baš ništa ne primećuju? Sklonite se, to bi trebalo da primete. A ako ni to nema nikakvo dejstvo, potražite druge sagovornike.

Ostavite komentar

Ostavite komentar