Prostor za učenje i obnavljanje gradiva

Kada dođe vreme za učenje, naročito ako ste u situaciji da gradivo treba što bolje utvrditi i obnoviti kako biste popravili ocene, nije nimalo svejedno u kakvom okruženju učite, kao ni kako organizujete učenje i obnavljanje. Evo nekih predloga za koje se nadamo da će vam pomoći.
Ukoliko učite u svojoj sobi, potrudite se da iz nje izbacite sve što bi vam moglo odvući pažnju. Uklonite časopise, a igračke konzole pozajmite nekom (mlađem bratu ili sestri, recimo) dok uspešno ne završite školsku godinu. Isključite televizor, kompjuter (osim ako nešto morate da radite na njemu, ali se tada držite dalje od Fejsbuka i ostalih sadržaja koje ćete, navodno, "pogledati samo malo", a onda shvatite da vam je ceo dan otišao na njih), muziku (osim ako je u pitanju ambijentalna muzika koja ne odvlači pažnju). Napravite red u sobi (nered dekoncentriše) tako da sve izgleda uredno i da vam je lako dostupno sve što vam je potrebno za učenje, kako ne biste imali izgovor da prekidate učenje da biste nešto uzeli. Isključite mobilni – proverićete kasnije ko vas je zvao i slao vam poruke, plus nema šanse da se koncentrišete i bilo šta naučite ako svaki čas razmenjujete porukice s nekim. Dobro provetrite sobu, u zagušljivoj sobi će vam se spavati i zaboleće vas glava, što vam nimalo neće pomoći u učenju.
Jednom kada ste sebi ovako obezbedili prostor za učenje (ne zaboravite i da vam treba udobno mesto za učenje, dovoljno udobna stolica, fotelja, šta god, jer ćete tu provesti dosta vremena), treba i efikasno organizovati učenje i obnavljanje gradiva. To možete učiniti tako što ćete pogledati šta je to sve što treba da naučite, a onda i koliko vremena imate na raspolaganju da to uradite, i onda rasporediti kad ćete šta učiti i obnavljati tako da bude realno da to možete da izvedete – ništa vam neće pomoći ako sebi naredite da ima da naučite 20 strana za pola sata kad je to neizvodljivo i kada će vas neuspeh obeshrabriti, možda čak toliko da odustanete od učenja.
Dugotrajno učenje jednog te istog predmeta bi skoro sigurno dovelo do dosade, pa je dobra ideja da vreme tako planirate da prelazite s predmeta na predmet. Ako je moguće, pokušajte da za što više stvari koje morate da naučite nađete poneku zanimljivost, nešto čega nema u vašim beleškama s časa ni u udžbeniku, jer se zanimljivi detalji najlakše pamte, a onda uz njih upamtite i ostalo. I, nakon svake pređene deonice, nagradite sebe nekom sitnicom (ništa krupno, nećete pojesti trista grama čokolade niti otići u tročasovni šoping nakon pola sata učenja), kako biste bili dodatno motivisani da nastavite s učenjem. Jeste, treba učiti da biste znali, ali ide lakše ako znate da vas nakon uspešno obavljenog zadatka čeka još nešto čemu se radujete.
Kada se odgovaranje ili kontrolni približe, pokušajte da se opustite. Izbegavajte učenje i obnavljanje noć pre toga, jer će vas to više unervoziti nego što će vam pomoći. Ne razmišljajte previše o oceni koju ćete dobiti, hoće li vam uspeti ili neće, i onog dana kad imate kontrolni nemojte sebe testirati različitim pitanjima, jer ćete se onda uspaničiti zbog onog što ne znate, umesto da se koncentrišete na ono što znate. Ukoliko ste se koliko-toliko držali predviđenog plana učenja i obnavljanja i ukoliko ostanete koliko-toliko smireni, znatno su vam veće šanse da se setite tačnih odgovora onda kada za to dođe vreme.
Srećno!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.