Ubeđeni da su „premije“

Foto: Hahanriji/Pixabay.com

Foto: Hahanriji/Pixabay.com

Samopouzdanje je super stvar, nešto što mnogima nedostaje i što bi mnogi voleli da imaju. Međutim, postoji i druga krajnost, osobe koje stvarno sebe smatraju nekakvim „facama“, „premijama“ i slično. Takve osobe umeju da budu prilično naporne, i malo ko je voljan da ih trpi.
Verovatno i vi znate nekog takvog. Osoba koja zapravo nema nikakvih posebnih sposobnosti, niti biste rekli da fenomenalno izgleda; zapravo, to je neko ko vam deluje sasvim prosečno, ali, eto, ta osoba je ubeđena da je najbolja riba ili frajer, smatra sebe „facom“ i ponaša se kao da svi treba da budu zahvalni što pristaje da deli isti prostor s njima, i kao da se podrazumeva da sve treba da se vrti oko nje i da sve bude po njenom.
Među onima koji su jako nesigurni u sebe ovakva taktika nekad i uspe, „padnu“ na takvo ponašanje. Nije da im se takvo ponašanje nešto posebno dopada, niti uživaju u njemu, ali ako nekom jako nedostaje pažnja, čak i to što im ovakva osoba traži nešto (često je precizniji opis da oko nečega izvoljeva) bude im bolje nego da nastave da se osećaju kao da su nevidljivi. Oni koji ipak imaju malčice samopouzdanja i nešto ponosa će na te što misle da su „premije“ reagovati u „vidi budalu“ stilu.
Šta s takvima koji su ubeđeni da su „premije“, a zaista se ni po čemu ne izdvajaju, niti su dobri prijatelji, niti imaju nešto pametno i/ili duhovito da kažu, niti se lepo ophode prema svima, niti po bilo čemu zaslužuju vašu pažnju? Nije teško – nemojte obraćati pažnju na njih. Ignorišite ih.
Šta se dešava kada takve ignorišete? U boljem slučaju, malo razmisle o tome koliko su zaista „face“, pa počnu da se prijatnije ponašaju. U lošijem slučaju, samo postanu ubeđeni da im vi zavidite na tome što su toliko fenomenalni pa pokušavate nekako da im napakostite. Ipak, ni tada ne ispadne loše po vas, jer se okrenu nekom drugom za koga im se čini da će ga/je lakše impresionirati.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Ma pusti ime.

    Hej, tinejdžeri… ako ovo neko uopšte i čita… Zar vas mame i tate nisu malo poučile o raspoznavanju pravih vrednosti u životu i radu na njihovoj izgradnji? Samopouzdranje ne dolazi iz maminog i tatinog džepa, pa makar bili vlasnici ovog sveta, ono dolazi iz ispravnog razumevanja života i ispravnog zauzimanja stava i odnosa sa okolinom. Za početak, navalite na svoj posao, a to je učenje. Nakon toga, tražite nešto da možete zarađivati za svoju egzistenciju. Pravi prijatelj ili prava ljubav će vas motivisati da istrajete na svom odabranom putu. Oni drugi će vas odgovarati i nudiće kratkoročne i kratkodometne provode. Nastojte da iznutra osetite šta je to prava stvar kojoj se treba posvetiti kroz život, koja će doprineti da se iznutra ostvarujete kao pravo biće, zbog čega i jeste ovde. Avioni, jahte, kule i gradovi, skupi automobili i lepi provodi samo su mamac za vaša čula, a vi treba da budete „gazda“ svojih čula. Da vi upravljate njima, a ne ona vama…

Ostavite komentar