Bitka venecijanskih gondola i kruzera

Meštani tvrde da će Venecija potonuti mnogo brže nego što se očekivalo ako kruzeri nastave da posećuju grad. Venecija živi od turizma, ali od njega ne bi trebalo da propadne (Foto Sputnjik)

Foto: Ganapathi_brahm/Pixabay.com

Foto: Ganapathi_brahm/Pixabay.com

Kada je u maju posle posete Baraka Obame Kubi usledio drugi istorijski događaj, trenutak kada je blistavobeli kruzer „Adonija” iz Majamija posle pola veka uplovio u Havanu, meštani su gotovo pali u trans od sreće. Aplaudirali su. Mahali zastavicama. Videli su američke turiste kako hrle u restorane, hotele, male privatne radnjice. Videli su zaradu. Što se Havanaca tiče, turistički brodovi doneli su talase na kojima valja surfovati. Ali kada su ovi talasi zapljusnuli Veneciju, meštanima je pred očima blesnuo – potop.

Već godinama se bore protiv kruzera koji narušavaju autentičnost jednog od najlepših turističkih destinacija na svetu. I ne samo autentičnost.

Dok Amerika sada već uveliko hrli džinovskim plovilima u kubansku prestonicu, žiteljima je ponajmanje na umu to što im zaklanjaju prelep pogled ili to što su ih na kraju krajeva okupirali Amerikanci – turistički. Poživeo je Fidel Kastro dovoljno dugo da vidi kako niče prvi američki hotel posle revolucije. Grad se razvija toliko da cene hotelskog smeštaja dostižu njujorške, a kako kapacitetom ne mogu da izdrže turističku navalu, novac se sliva meštanima u džep.

Isto je obećano i Veneciji. Lokalne vlasti i vlasnici kruzera kažu da će plovila krcata putnicima gradu doneli hiljade radnih mesta i zavidnu zaradu. Ali, kada se pre neki dan džinovski brod približio Veneciji meštani nisu kao Havanci mahali zastavicama dobrodošlice. Malim čamcima i gondolama blokirali su prilaz gradu. Mahali su bakljama, transparentima i pokazivali srednji prstom. Uzvikivali su: „Nećemo velike brodove” i „Ovde niste dobrodošli”.

Nakon što je 2012. godine italijanski brod za krstarenje „Kosta Konkordija”, težak 114.500 tona i visok koliko desetospratnica, potonuo odnevši u dubine Tirenskog mora 31 život, odlučeno je da brodovi preko 40.000 tona ne smeju da prilaze obali Venecije. Ipak, prošle godine je poništena i odluka da plovila preko 96.000 tona ne smeju da ulaze u grad. Lepa Venecija podelila se na dva tabora. Meštani i konzervatori tvrde da kruzeri lako mogu oštetiti balvane na kojima počiva grad. Da uništavaju prirodnu sredinu. Da naružuju Veneciju i predstavljaju dodatno opterećenje za budžet jer krnje osnove drvenih objekata. Kažu da čak i kada se nalazi u luci, jedan brod stvara zagađenje koliko 15.000 automobila dnevno.

Pre dve godine brodovi visoki koliko zgrade prilazili su na svega 300 metara od glavnog Trga Svetog Marka upriličivši putnicima divan pogled na srce venecijanske kulture, ispred kojeg su tada stajali meštani maltene opasavši katedralu Svetog Marka platnom na kome je pisalo: „Veliki brode – ubijaš me”. Poručili su da će prelepi prizor koji turisti gledaju biti pod vodom ako se nastave ovakve posete. Zapravo, da će Venecija biti potopljena mnogo brže nego što se očekivalo. Arheolozi tvrde da se to već dešava.

Od kada su, ima skoro dve godine, Havana i Vašington obelodanili da se mire, Kubu je posetilo 77 odsto više Amerikanaca nego ranije. Ako se Amerikanci utrkuju da vide Havanu pre nego što je promene oni sami, onda kruzer-turisti trče da vide kraljicu Jadrana pre nego što je potope kruzeri.

S druge strane, lokalne vlasti i vlasnici kruzera ne vide sve tako crno. Prvo, tvrde da je nemoguće očekivati još jednu nesreću poput one koja je zadesila putnike „Konkordije”. Kažu da su obalska straža, dva tegljača i kapetan zaduženi za manevre kruzera koji se mogu prevrnuti samo ako svi oni izgube razum. Zvanične brojke EU kažu da je Venecija prošle godine imala dobit od 536 miliona evra zahvaljujući ovim plovilima.

Ipak, Venecija je od prošle godine na Uneskovom spisku baštine koja se nalazi u opasnosti zbog efekata turizma.

Snažni brodski motori mešaju mulj i peskovito dno lagune gde su zabijeni balvani koji nose grad. Venecija živi od turizma, ali od njega ne bi trebalo da propadne. Uostalom, „Sputnjik” prenosi da tamošnji turistički radnici kažu da gosti s brodova ne donose veliku zaradu jer ne ostaju da prenoće ili ručaju u restoranu.

Ipak, mletačka prestonica se i bez ovog problema menja. „Njujork tajms” izveštava da će uskoro u jednoj od najlepših i najposećenijih renesansnih zdanja biti otvoren djuti-fri šop. Nešto nalik onim radnjama na aerodromima gde možete kupiti sve, od kineskih proizvođača do brendova poput „Fendija”.

Iako je namerno naglasio najnegativnije strane ovakvog razvoja grada, autor filma „Venecijanski sindrom” Andreas Pičler razgovarao je s meštanima koji kažu da je glavna pošta zatvorena, a njene prostorije je kupila korporacija „Beneton”. Ostali si o bez bitnog pedijatrijskog odeljenja. Sve se polako izmešta na kopno. Cena života u Veneciji raste. Nekretnine sežu i do 12.000 evra po kvadratu. Stanovništvo se, kažu, iseljava, a Evropljani kupuju stanove u kojima borave jednom godišnje. Škure na njihovim prozorima zatvorene su tokom cele godine. Sve i da ne uplovljavaju brodovi duplo veći od „Titanika”, temelji venecijanske kulture i njeni simboli su podriveni. Buduće generacije verovatno neće znati šta grad zapravo znači i koje su kulturne vrednosti ovog globalnog simbola za očuvanje lepote planete.

U to ime je pre tri godine jednu od brojnih peticija potpisalo 140.000 ljudi iz celog sveta. Ova se izdvojila jer se na specifičan način meštanin obratio lokalnim vlastima moleći ih da pokažu da su mudri tako što će hitno zabraniti kruzerima da uništavaju lepotu grada. „Bolje od mene znate da nekim čudom i dalje grad leži na drvenim balvanima. Šta će se dogoditi ako samo jedan brod veliki koliko moj komšiluk napravi samo jednu grešku i potone kao što je potonula ’Konkordija’ Nažalost, istorija je puna ljudskih grešaka”, pisao je inicijator ankete.

Autor: Ljiljana Vujić, Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar