Danas tačno 800 godina od Magna karte

Foto: Beta

Velika Britanija danas obeležava tačno 800 godina od prvog engleskog ustavnog dokumenta.

Velika povelja slobode ili Magna carta libertatum je engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć kralja Jovana bez zemlje (Džon) i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u Ranimidu, zapadno od Londona.

Velika povelja je nastala kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava. Tražilo se od kralja da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.

Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona, i do današnje vladavine prava – pravne države.

Nacionalna biblioteka je 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu 2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.

„Načinjeni su mnogi primerci i poslati biskupima, a verovatno i sudijama“ u celoj Engleskoj, rekla je Kler Brej, glavni kustos odeljenja srednjevekovnih rukopisa Biblioteke i dodala da samo četiri postoje i danas.

Dva primerka su u zbirci britanske Nacionalne biblioteke, jedan u katedrali u Linkolnu, u centralnoj Engleskoj, i jedan u katedrali u Solsberiju, na jugozapadu zemlje.

„Povelja je važila manje od 10 nedelja“, rekla je Kler Brej. „Baroni, koji su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio, bilo je da je poslao nekoga u Rim papi Inokentiju III da zatraži povlačenje Magna karte“.

Papa je ukinuo povelju, a Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan je umro naredne godine, a na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija III. Namesnik koji je upravljao umesto mladog Henrija, vratio je Magna kartu na snagu.

Iako su mnoge njene klauzule kasnije zanemarene, oborene ili prerađene, taj dokument je osnova britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudnog značaja za kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav.

Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17 primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar