Evo kako žive naši u Kanadi

Dragi naši,

Ne možemo još da konfrmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kancelujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo, jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove, kad su svojima doneli po 100 maraka, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda, ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vekejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva par tajma, a Zorica je našla i treći par tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šifte, pa možemo da se viđamo svakog drugog vika.

Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful.

Ja imam dosta posla oko taun hausa, (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment, jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam. Kao što vidite, da je lako – nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual, može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato što mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato što oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž), a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu, pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari.

Zato će ceo život da budu golje i rentaju apartman, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovom kućom. Ja sam već obavestio Revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako će živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine. A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario.

Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno, zato što mora na posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo, jer u sandej radim tek od osam. Zato, kad ga vidite, nemojte ništa da mu verujete šta priča, jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.
Sa našim ljudima se ne družimo puno, jer oni uglavnom vole da juzaju one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt, jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici), pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoder, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen.

Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam konklužn da i nemate baš mnogo čime da se praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent. Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki, jer biste onda vi ker o Rebeki.

Vama bi ovde bilo mnogo najs, jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo, jer je to čist vejsting, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu, jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent, ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari – do podne, posle toga ide ko nova.. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm.

Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara, ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje.

Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes, jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog badžeta. Jedino, još malo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum, pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene, ostavili smo to za fjučur, jer je toliko ekspenziv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf, jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj bože i da mora da se pazi na svaki cent.

Normalno, onaj Đole kupio novu tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: „Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina“. Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens, nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju. Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet, pa se zapitam ko je rajt – ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati, pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si steko. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, hom mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali, pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude grou ap. Šta će posle da traži? Biciklu?!

Sad je uhvatile neke mušice, pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre, dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks… Koštalo bi me tu mač.

A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva, jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu opentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.