Hrabra Poljakinja spasila je iz Varšavskog geta 2.500 dece

Mnogi su hrabru i odvažnu Poljakinju Irenu Sendler nazivali „Oskar Šindler u suknji“ ali brojni Jevreji su smatrali da je to čista nepravda jer je mlada Irena spasila više života uz puno veći rizik. Ona je u vreme nemačke okupacije Poljske bila socijalna radnica a istovremeno i jedna od glavnih aktivistkinja poljske ilegalne organizacije za pomoć Jevrejima pod imenom Žegota. Njena namera je bila da spasi što više dece koja su živela u strašnim uslovima u Varšavskom getu.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Uspela je da dobije dozvolu da svako određeno vreme ulazi u Varšavski geto (nabavila je propusnice odjla za kontrolu zaraza) kako bi proverila da li ima naznaka tifusa ili nekih drugih bolesti koje bi mogle da izazovu epidemiju. Na taj način krijumčarila bi jevrejske bebe i decu, najčešće u paketima, koferima, torbama za alat, vrećama ili kako god bi se dosetila.

– Može li nam se garantovati da će dete preživeti? – pitali bi je očajni roditelji koji su joj ostavljali decu. Ona bi im odgovarala: Mogu vam samo garantovati da će umreti ako ostanu u getu – rekla bi.

Vodila je detaljnu evidenciju o svakom detetu

Znala je da laže nacistima da su mališani umrli od tifusa, a čak je izdresirala psa da ako neko od dece počne da plače da on zalaje. Kad bi napokon uspela da izvuče decu, tražila bi poljske porodice ili katolička sirotišta da prime decu, a o svima bi vodila detaljnu evidenciju. Sačuvala je podatke o svakom od 2.500 malih Jevreja, krijući njihova prava i lažna imena u staklenicima Cilj joj je bio da jednog dana iskopa staklenike, locira svu decu, informiše ih o njihovoj prošlosti i spoji sa porodicom.

– Svako dete spašeno uz moju pomoć je opravdanje mog života na planeti, i nije titula slave! – rekla je Sendler.

Ipak, Gestapo je shvatio šta se događa pa je tako 1943. godine uhapsio „majku dece iz Varšavskog geta“. Brutalno su je pretukli i osudili na smrt. Ipak, njeni saradnici iz Žegote uspeli su da potplate čuvare i neposredno pre streljanja izvukli je iz zatvora. Ostatak rata je provela krijući se od nacista.

I nakon rata ova heroina nastavila je da pomaže. Kao socijalna radnica učestvovala je u osnivanjima brojnih sirotišta. Doživela je duboku starost. Umrla je 2008. godine u 98. godini života. Pred kraj života nagrađena je brojnim priznanjima. Proglašena je počasnom građankom države Izrael i službeno je proglašena nacionalnom heroinom Poljske. Po njoj je nazvano i nekoliko škola u Poljskoj, a bila je i kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Jevreji su joj pomogli u detinjstvu

Irena je rođena 1910. kao Irena Krizanovska u Otvocku, gradiću 20-ak kilometara udaljenom od Varšave. Kada je imala samo sedam godina izgubila je oca. Njen otac Stanisłav bio je lekar po struci i vrlo omiljen jer je uvek bio spreman da pomogne onima koja je pomoć najviše trebala a to su tada bili siromašni Jevreji. Tokom epidemije tifusa 1917. godine Irenin otac je umro.

Jevrejska zajednica je odlučila da pomogne njegovoj udovici u znak zahvalnosti i školuje njihovo jedino dete, Irenu. Ona se tako zbližila sa Jevrejima. Kada su počeli progoni i diskriminacija Jevreja, ona je bila student. Zbog stalnih protesta protiv diskriminacije (stavljala je čak Davidovu zvezdu u znak solidarnosti) suspendovana je sa fakulteta, prenose mediji.

Po Ireninoj životnoj priči Ana Meškovska napisala je knjigu pod nazivom „Majka dece Holokausta“, a 2009. godine snimljen je film Hrabro srce Irene Sendler, kao podsetnik na njena hrabra dela.

Ostavite komentar

Ostavite komentar