Kako se sve u svetu slavi Uskrs

Uskrs se širom sveta proslavlja na najrazličitije načine – uz tradicionalnu trpezu i zanimljive običaje, od „lova na jaja“ do polivanja vodom…Sve to je u slavu zdravlja, snage i preporoda.

Foto: Catkin/Pixabay.com

Foto: Catkin/Pixabay.com

U Francuskoj se na dan Uskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.

Italijani ovaj praznik dočekuju uz „kolombu“, kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva „mona“, peče se i u Španiji, ponegde i sa jajima koja se ređaju po površini pre prečenja.

Foto: Hans/Pixabay.com

Foto: Hans/Pixabay.com

Španci tokom Svete nedelje, odeveni u belo, na ulicama izvode pozorišne predstave i organizuju svečane povorke koje pripremaju nekoliko meseci ranije.

U Engleskoj, pak, na prazničnom stolu se umesto jagnjetine uglavnom služi šunka, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika, a tom prilikom se organizuju razne igre kako za decu, tako i za odrasle.
Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše, kao što je to običaj i na Noć veštica.

U Finskoj, gde deca na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija „uskršnjih veštica“, koja se naziva Virpominen, potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.

Ta se tradicija upražnjavala i u Švedskoj pre 100 godina, a u skandinavskim zemljama se veruje i da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Uskrs je praznik obnovljenog života.

U Poljskoj nailazimo na sličan simbol: i tamo je voda, kao simbol života, deo uskršnjih praznika, a na uskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi „sprali grehe“, pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači „mokar ponedeljak“.

Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima, dok se Rusi pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno sa ljuskom od crnog luka, koja je zaslužna za predivnu crvenosmeđu boju ovog uskršnjeg simbola.

Rusi za uskršnjom trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom – kolačem od kiselog testa sa rumom i šafranom, a tu je i paška, „čizkejk“ u obliku piramide.

Foto: Weiyitp/Pixabay.com

Foto: Weiyitp/Pixabay.com

Grci Uskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i „mageiricu“ – supu za jagnjećom iznutricom , a svi za stolom se potom sa tri prsta „tucaju jajima“, koja su uglavnom obojena u crveno – simbol Hristove krvi, uz nezaobilazno vino, muziku i celodnevni ples.

Tokom Svete nedelje, uoči Uskrsa koji je u Grčkoj najveći verski praznik u godini, Grci kao i većina pravoslavaca poste i peku pletenice koje nazivaju „cureki“ i koje se jedu u subotu u ponoć, a u crkvama se svakoga dana održavaju verske službe.

Foto: Vargazs/Pixabay.com

Foto: Vargazs/Pixabay.com

U Nemačkoj, tradicionalna „uskršnja vatra“ okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda.
Nemci imaju još jedan običaj – to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote.

Deca u toj zemlji pripremaju mala gnezda u koja, kako se veruje, zec donosi čokoladna jaja.

I u Sjedinjenim Američkim Državama uskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i „mančmelou“.

Američki predsednik na uskršnji ponedeljak organizuje veliko „kotrljanje jaja“ u vrtu Bele kuće, a cilj je da se jaje najdalje otkotrlja, a da se pri tom ne razbije.

Filipinci, međutim, Uskrs obeležavaju prilično krvavim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima, a mnogi filipinski katolici se tokom nedelje pred Uskrs podvrgavaju nekoj vrsti smernih molitvi, verujući da se na taj način čiste gresi, leče bolesti, pa čak i ispunjavaju želje.

Kolumbijci satima putuju da bi proveli praznik sa familijom, a rođacima u velikim gradovima donose sastojke iz udaljenih provincija za praznični obrok koji zajedno pripremaju. Umesto čokoladnih jaja, na kolumbijskom meniju za tradicionalnu uskršnju večeru nalaze se egzotičniji specijaliteti, kao što je meso iguane, kornjače ili kajmana.

Na Bermudama se, pak, na Veliki petak puštaju ručno izrađeni paprini zmajevi, kao simbol Hristovog uspeća, jede se torta od bakalara i toplo pecivo ukrašeno krstom.

A u Češkoj Republici se uskršnji ponedeljak obeležava neobičnim običajem – dečaci vezuju devojčice oko nogu pletenicama od vrbinog pruća, što je simbol zdravlja, mladosti i snage, a ujedno pokazuje koliko je koja devojčica popularna – što više pletenica, to bolje!

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake