Kineski turista „letovao” u izbegličkom kampu

Tridesetjednogodišnji Kinez, koji je ovog leta sa rancem na leđima krenuo na proputovanje Evropom, nije ni pretpostavljao da će bezmalo dve nedelje letovanja provesti u izbegličkom kampu u Nemačkoj i da će njegova čudna sudbina „izgubljenog u prevodu” stići na stupce nemačke i svetske štampe.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kako je otkrio zapadnonemački lokalni list „Dilmener cajtung”, ovaj kineski turista neželjeno je proveo čak 12 dana u izbegličkom kampu u Dilmenu u nemačkoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija samo zato što nije znao ni na engleskom ni na nemačkom jeziku da prijavi nestanak novčanika, i to nemačkim službenicima u gradu Hajdelbergu, koji se nalazi u pokrajini Baden Virtemberg, oko 360 kilometara južno od Dilmena.

Još nije sasvim jasno kako je tačno gospodin L., kako je predstavljen u nemačkim medijima, završio u Dilmenu. Međutim, pretpostavlja se da je početkom jula prilikom obilaska pitoresknog univerzitetskog centra primetio da mu je nestao novčanik pa se uputio u policijsku stanicu da to prijavi, ali je greškom završio u gradskoj skupštini u centru Hajdelberga. Tamo službenici očigledno nisu razumeli šta im on objašnjava pa su pomislili da je u pitanju još jedna izbeglica.

Kineski turista je uredno popunio formular koji su mu dali, što je zapravo bio zahtev za dobijanje azila u Nemačkoj, i tu počinje njegova dvonedeljna drama kroz nemački birokratski sistem za koji je on postao samo još jedan od više od milion i po tražilaca azila koji su u minuloj godini i po došli u Nemačku.

Prema rečima radnika nemačkog Crvenog krsta Kristofa Šlitermana, koji je prvi otkrio ovu zabunu, kineski turista je znao samo kineski jezik, a upao je u birokratsku „mašineriju iz koje nije mogao da izađe”.

„Proveo je 12 dana u birokratskoj džungli, jer nismo mogli da komuniciramo”, rekao je on, objašnjavajući kako je Kinezu, kao i svakom drugom tražiocu azila, oduzet pasoš, uzeti su mu otisci prstiju, izvršen je medicinski pregled, a dati su mu izbeglička legitimacija, hrana i džeparac.

Potom je u Hajdelbergu stavljen u autobus sa grupom izbeglica i odvezen 300 kilometara severnije u Diseldorf, gde je posle kratkog boravka premešten sto kilometara dalje u gradić Dilmen.

„On očigledno veoma poštuje autoritete pa je jednostavno radio sve ono što mu je rečeno”, objasnio je za regionalni javni servis VDF Šliterman, napominjući da je brzo uočio tog čoveka jer se, kako objašnjava, po skupoj garderobi „razlikovao od drugih a bio je krajnje bespomoćan”.

„Osim toga, ponašao se drugačije od izbeglica. Uporno je pokušavao da ispriča svoju priču, ali ga niko nije razumeo. Stalno je tražio da dobije svoj pasoš nazad, što je suprotno onome što radi većina izbeglica.”

Šliterman je pokušao da razgovara sa njim, koristeći se rukama i nogama, ali kako kaže, uvek je nešto ostalo „izgubljeno u prevodu”. Odlučan da sazna ko je ovaj Kinez, Šliterman odlazi da potraži pomoć u lokalnom kineskom restoranu gde mu preporučuju telefonsku aplikaciju koja omogućava prevod sa mandarinskog kineskog na nemački.

„Govorio sam na nemačkom u aplikaciju (na telefonu), a telefon je prevodio na mandarinski. Ali kada je on odgovorio, ja sam čuo čudan prevod: ’Ja želim da idem u šetnju Italijom’”, rekao je ovaj radnik nemačkog Crvenog krsta, objašnjavajući da je posle korišćenja aplikacije i dolaska vlasnika kineskog restorana koji mu je uživo prevodio utvrđeno da nesrećni kineski turista nije hteo azil u Nemačkoj već da je samo hteo da nastavi put dalje ka Francuskoj i Italiji.

Međutim, ni kada su radnici nemačkog Crvenog krsta utvrdili čitavu zbrku, nisu pustili na slobodu Kineza već je on proveo još nekoliko dana spavajući na poljskom krevetu u izbegličkom centru dok službenici Savezne službe za migracije i izbeglice nisu proverili sve podatke i zvanično poništili njegov zahtev za azil.

„Nemačka je, nažalost, birokratska zemlja. Od izbijanja izbegličke krize je očigledno koliko je razgranat taj sistem”, kaže Šliterman, čija upornost je zapravo spasla Kineza mogućnosti da na razrešenje njegovog zahteva i susreta sa zvaničnim prevodiocem čeka i do godinu dana. „Bio je to izuzetan trenutak za sve nas. Rekao je da Evropa nije ono što je očekivao.”

Ipak, kineski turista nije otišao besan, niti je podneo žalbu nemačkim vlastima, već se srdačno zahvalio svima i nastavio svoje putovanje.

(Nenad Radičević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar