Klima se prebrzo menja za živi svet

Istraživanje američkih naučnika, koje je obuhvatilo više od 250 biljnih i životinjskih vrsta, pokazalo je da će se klima na planeti menjati toliko brzo da one možda neće uspeti da se prilagode temperaturnim promenama i drugačijim  obrascima padavina. Posebno su osetljivi vodozemci, reptili i biljke, izvestio je Bi-Bi-Si o studiji objavljenoj u jednom stručnom magazinu.

Takođe, pod većim rizikom su tropske vrste od onih nastanjenih u umerenim zonama. Neke životinje će možda uspeti da promene stanište da bi se izborile sa sve višim temperaturama, ali mnoge druge žive u izolovanim oblastima kao što su rezervati prirode, planine ili ostrva.

Ekolozi su analizirali koliko brzo vrste s vremenom menjaju svoje klimatske niše (uslove koje mogu da prežive) i koja je to stopa u odnosu na brzinu globalnog zagrevanja. Analizirali su 226 populacija biljaka i životinja, uključujući insekte, vodozemce, ptice, sisare i reptile.

„Sveukupno, rezultati pokazuju da je stopa promene klimatske niše mnogo sporija od očekivane brzine klimatskih promena”, prokomentarisali su Tereza Ješkova i Džon Vins sa Univerziteta Arizone.

Sisari i ptice imaju bolje predispozicije da prežive nego vodozemci i reptili, jer imaju sposobnost samoregulisanja telesne temperature, rekao je dr Vins. I dok neke vrste možda mogu da se presele na veće geografske širine ili visine da bi preživele, za mnoge organizme to će biti nemoguće.

Na ovu opasnost je nedavno upozorio i Svetski fond za prirodu u „Izveštaju o živoj planeti”, u kom je navedeno da se brojnost nekih vrsta smanjuje nezapamćenom brzinom i da bi ukoliko se nešto ne preduzme do kraja ove decenije mogla da se smanji za dve trećine u odnosu na stanje od pre pola veka. Od 1970. godine za 58 odsto se smanjio ukupan broj riba, sisara, ptica i reptila u svetu. Broj slonova je opao za petinu za poslednjih deset godina.

Naučnici sa Univerziteta Floride nedavno su objavili studiju u kojoj su naveli da promenjena klima utiče na svaki aspekt života na zemlji i da ima mnogo skrivenih promena koje su počele davno a tek sada se vide. Na primer, promenio se genetski sastav pojedinih vrsta. Planktonski ljuskar „dafnija magna” evoluirala je u drugoj polovini 20. veka da bi mogla da se izbori sa višim temperaturama u Velikoj Britaniji, a ružičasti losos je počeo ranije da migrira jer je smanjena učestalost gena koji podstiče kasniju migraciju.

Kod morskih kornjača pol određuje temperatura na kojoj se čuvaju jaja. Pošto se iz toplijih jaja obično razvijaju ženke, predviđa se da će genetska raznovrsnost u budućnosti biti ugrožena.

(J. J. K., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.